Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И дође... Логором прође глас да је барут закисао и да немају ни зрна сува. Људи шапутаху један другом на уво те речи. Свакоме се на тај глас кожа јежила и коса кострешила... Војводе беху бледе као смрт.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Своју љубав!“, узвикнуше обе друге на глас. „Не вичите толико! - Знам и како се зове“. „Како? Како?“ шапутаху оне две. „Демариста“. „Откуд знаш?“, запита плавојка. „Пазите добро!