Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Лепши пар не би у свету нашао!... Пре сам их негде видео где разговарају: поруменели обоје, а шапућу... Она нешто чепрка по воћњаку, а он се наслонио на плот, па је само гледи, а после рече: — Јелице, дај ми стручак од
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Онако љут, једнако хода испред школе. Деца се шћућурила у школи, па ћуте и шапућу »Јаој, како нам се господин нешто наљутио!« Ето ти попа Вујице.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
На све то одговараше му ситне капи, што чисто лоповски лупкаху по шатору, као да шапућу... 16. УЖАС Киша не престајаше. Велике баре беху у шанцу и око њега.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
мати и сестра бледе као крпе, очи им влажне, лице као од воска, крше прсте, иду на прстима и ништа не говоре, само што шапућу неке побожне речи. Не донеше нам доручак, не питају јесмо ли гладни, не шаље ме мати у школу! — Шта је ово?
врљике, а из попове куће, као мјесечев зрак, лако се креће друга слика, у дугим хаљинама; корача плоту, и дуго и тихо шапућу. Нико то не види, нити ко опажа на другој страни иза амбара црне Павлове очи како просијецају ноћни мрак.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А девојке и младе комшинице шапућу. Чујеш понеку реч гласно изговорену, па онда опет смех, а перје лети на све стране, и јасан девојачки смех гаси
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Како изволевате. Љуба опет кочијаши. Настао је већ сумрак. Љуба јако тера. Сестре шапућу, смеју се, једна другу испиткује шта је Љуба говорио. Љуба прислушкује, али се не осврће. Замоле га да ако не тера.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Мрзи тај и Василија, и Чрну Гору. Није њему до наших суза стало. Није то Рус. Слуша тај шта му Аустријанци шапућу. Исакович се сети, како му и Волков, једном, рече, у шали, да, у Бечу, сви, денги примају. Међутим, Исакович се варао.
Те његове Бечлике уздишу, сузе плачу, шапућу заљубљено, тако да се љубав чини, за њих, питање живота, или смрти. А кад тамо, оне се и са неким другим мушкарцем
зар, збиља, верује да Бог има тако велико уво, да може чути у истом тренутку, толике, на целом свету, који молитве шапућу, мрмљају и вичу. Толики су у беди и жалости у свету. Цео његов национ је, столећима, молитве молио. Па, је ли Бог чуо?
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
АГНИЈА (прилази Спасоју поверљиво): Спасоје, не Могу, знаш, пред дететом да ти кажем, а напољу се неке чудне ствари шапућу. СПАСОЈЕ: Знаш ли ти, бога ти, шта се о теби шапуће? АГНИЈА: Ију!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Драгана и Јасмина шапућу нешто међу собом а очи су им као кружићи наливени плавим. - Је ли потребно да га пољубимо? - дижу очи према Тимотију,
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Путници вечерају. Голи синови поглед крвав бацају на путнике, један на другог гледају, шапућу. — Чамчо, ми смо на злу месту, видиш оне? — шапне господар Софра Чамчи. — Видим. Погледај им само ноге.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
пало на корито, Са корита чило одскочило, Пало на реп спаваћива мачка; Мачак мисли смрт на њега хода, А мишеви шапућу: дабогда!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Расентиментисалише ли вам се мисли госн Попокатепетл? За то време у кујни заседа породични савет. И мада шапућу, ја знам о чему се ради! Провалишка! Немају појма шта да раде са мном! Богами. Све су већ испробали и не вреди!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
бива око углова), а свијећа перасто жут заперак испреда; гости сједе, причају (политика тема је), згледају се, шапућу (неко се и прекрсти); кључа шљивка: титрају пламенице дуваром. - Као да се нà кућу свето миро просуло.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Жућа и Тоша још десет пута шапућу жеље у сутон снен, и десет пута жестока свађа збриса им наде за један трен. „Кад слога буде опет ћу доћи — Огњена
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
А зар би то било отмено да ме је отерао? ТРИФУН: Још кад би ви знали шта они шапућу? ГИНА: А ко ће их знати. ТРИФУН: Знам ја ако ви не знате. САРКА: Па реци и нама.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
„Споменуло се, не повратило се!“ — шапућу војници и непрестано се распитују куда ћемо. Нема више сумње... идемо опет на Чеврнтију.
“ СТРАШНА ВЕСТ Страшна вест је прострујала кроз батерију: нема више муниције! Замукла је песма... Војници шапућу као у кући где лежи тежак болесник. Давно су они прегорели себе, али их муче сада злокобне слутње и тешка неизвесност.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Како могу да не мислим! Како могу!... Шта ћу да радим ?... Ноћ се полагано навлачи, а оне још седе, шапућу и уздишу... Трећега дана по доласку, Љубица се врати кући.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
пробао, од свега окусио, па си сад сит и задовољан; ветрић те успављује, зелено лишће склања те од сунца, деца полако шапућу и ти си већ склопио очи...
Не морамо ми баш све знати... Не тиче нас се ништа, к'о и то, што Јово све дршћући комиша корење, а Милица и Миленија шапућу: — Је л' то он био? — Ја. — А јеси знала да је он, кад си оно вриснула? — Јесам. — Па шта си, болан, врискала!
Тек кад се одморисмо под растом, почеше да се прибирају гомилице, све раме уз раме, и да шапућу. — Еј, кукавцу сињем, — вели Ђокић, — да хоће да ми наиђе на пушку. — Сто жутијех дуката, по Богу брате!...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
РОТКВИЦЕ Ротквице — образи им рујем горе — у гомилицама нешто ћућоре; погнутих главица, црвено-сјајне, шапућу росне баштенске тајне; а лишће њихово ћути, чучећи, тек тако, да свежањ буде већи.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
„Од оваквих болести се редовно баје, тј. бајалице шапућу неке врсте молитава, преклињања и слично. Или се болестима прети водом, ватром и другим средствима.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Обреновићевци шапућу да сам шпијун Петра Карађорђевића, па ме често туже напредњачким капетанима. Због такве, најопасније сумње, неколико
У подруму је увек тмина. И тихо чим се мишеви уморе. Само у јесен шапућу каце пуне шљива. Тада ја. слушам, ћутим и гледам своје небо. И на њему два бела, загрљена месеца.
Јесте! Викала би. Јесте. У њој је. Осећа га. Беле магле над јабучаром увиру у очи и струје жилама. И дамари шапућу: родићеш.
трже главом Рака. апсанџија, три пута коракну, пободе врхове опанака уза зид и начуљи уши. Ако о политичним стварима шапућу, траже му пет дуката. Гризе усне, јер у багремовима пиште и квркоре чавке.
Рака апсанџија прислони главу уза зид ближе одшкринутим вратима, љут што не чује о чему Катићи шапућу. Како то они шапућу кад их он на два корака не чује? Јесу опасници. Не би оволико остали под његовом руком да нису.
Рака апсанџија прислони главу уза зид ближе одшкринутим вратима, љут што не чује о чему Катићи шапућу. Како то они шапућу кад их он на два корака не чује? Јесу опасници. Не би оволико остали под његовом руком да нису.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Стишавајући глас, становници 3емље Сребрних Бреза тада шапућу да то Златопрста по небу још и сад везе, путујући да нађе своју љубав.
Тако брбљиве! Дечак претворен у капљицу виде како се травке нагињу једна ка другој и шапућу: — Баш је будала овај дечак! Док не нађе златну лубеницу и у њој Сребрну ружу, неће се вратити у свој прави лик!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Долазе стаклоресци и старинари, крпе и бакали, они чији су дрвени дућанчићи били најрабатнији. Дуго шапућу, али се тај шапат не чује, кошава га понесе, у зору, над замућену Саву и распе изнад мостова или га западни ветрови
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
А свештеници шапућу молитве, подижу очи к небу и ћуле уши не би ли начули и сагледали птицу ибиса која долази са југа јер та је птица
„Знања“, одговорих им ја. Они се погледаше међусобно и почеше да један другом шапућу: „Он уме да прави злато“. „У стању је да чини пророчанства“. „Постао је мађионичар“.
Ви бисте ту краву заклали и њено месо појели“. „Мислите?“ „Па имам, ваљда, уши да чујем шта ваши попови и калуђери шапућу својим вернима, и добар нос да нањушим дим паљевине“. „Паљевине?“ „Пазите добро што ћу вам казати!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Сусретао је споре парове што шапућу узајамно обујмљени око паса и нечујно газе по мекој влажној земљи, под звијездама, док из прикучених капија заудара
Ћипико, Иво - Приповетке
И прелџије гледају упорито у ватру, пуше, чисте лулу и шапућу, и чује се по која гласна раскидана реченица, али све одмерено, полако, дуга је зимња ноћ, — а осећа се по тескоби и
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЧЕДА: Ако теби подноси да трпиш ту срамоту, мени не подноси. Срамота ме је да изађем у свет; сви се гурају, сви шапућу и подмигују се... ДАРА: Па зар није било боље казати јој све то и разговарати са њом озбиљно?
Краков, Станислав - КРИЛА
Као поплава се разлили бегунци по бескрајној пољани. — Само да не отворе ватру, да не отворе ватру, — шапућу стиснута срца. Слух се напреже и чека фијук. Дах застаје у замореним грудима, које болно стежу. Ипак се бежи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Видело се само непомично камење. „Осматрај, осматрај!“ — чуло се како шапућу десетари. — Само кад се појаве, пуцати! Пренеси даље! — говорио сам полако. Настало је напето ишчекивање.
Ћипико, Иво - Пауци
отпловићемо чак далеко, далеко тамо гдје ћемо наћи острвце пуно цвијећа и шарених птица, — валићи му плачу обалу и шапућу вјечиту пјесму. Журимо се и журимо! Чедо моје, тамо ћемо поћи!” Свршетком распуста, здрав и миран поврати се у З...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Вампири на њу довлаче девојчице што су тек напупиле. Извлаче их из топлих постеља, омамљене и уснуле, па им шапућу речи пуне милоште и љубавних драгања док им сан не очврсне.
златне пастрмке, горе бели, прачисти облаци као јагањци, на западу пожар смираја, влажне похотљиве усне им на уву шапућу будаласте, мазне речи. Димитрије гледа у шаре на своду. Доротеј у разигране пламенове ватре.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
се блесаво, расејана погледа, без воље су и без апетита и по целе ноћи, од мркла мрака па до ране зоре, они у сну шапућу: фало ферері фалѕум у танго тетігі тангум.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Жури човек да се смести у неку кућу, а где ћемо ми? — шапућу војници већ забринуто. Још увек се пењемо. Изишли смо из облака и под нама је магла, као неко таласасто море.
Били су и они на Голготи, били су распињани, па ваљда ће сачекати и Васкрс свој... Шапућу војници молитву, а звоно и даље дрхтаво јечи. Дах пролећне ноћи испуњен је мирисом тамјана и измирне.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Где копне поноћ рујног грања Шапућу даљних реч драгана, С руком на српу које бије, Над коњма снијућ сан делије. Ту бесне звери издисање, Ту капље крви
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Тако и трећа година прође. Једва да је и опазио дечак кад је прошла. Шапућу с њим брезе и травке, над његовим сном бди купина, поверава му кестен тајну Месечева Цвета.
С чуђењем, прекором и као неком мржњом гледају је снаха и син, улица и град. — Ђаволу је душу продала! — шапућу већ и они који су с њеним унуком на свет дошли. Је ли чудо што схвати Лепотица како свима око себе смета?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
На звезда јато се сјајно Смешка љубица цвет; А руже шапућу тајно Мирисних бајака сплет. Газела прислушкује. И скаче радосни скок; А у даљини се чује Свештене реке ток.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Тихо језерце, обасјано фењером, дочека их пуно замишљеног ћутања. Једва се усудише да и шапућу, јер им се све чинило да ће се сваког часа испод ниских каменитих сводова чути нечији тајанствен глас: — Еј, ви тамо,
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Зона у соби до њихове. А оне седе и шапућу — чуде се што им нема никога. Није дошла ни Аглајица да им исприча и рапортира све што се десило за последњу недељу