Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Па опет на нас: те топузином, те топом, те вешај, те сеци, те кољи! А ми живи. Није ту нешто у реду, шапће народ, то неко штити судије од греха!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ту је седи старина ђедо, ту је седа старица нака. Раном зором све трчи руци њиховој... Све се очи упиру к небу и све шапће једну исту молитву: — Боже! Сачувај нас!... А жалост беше погледати!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Е, жива била! Петрија трчи од једне јетрве другој и сва умазана од суза шапће нешто, млата рукама и лупа се по прсима. Ђеда све навијајући се уђе у своју собу.
Ударише некаки болови у крста и све се у клупче савија. Сједи поп крај постеље и не одмиче се. Шапће само молитве, а попадија слабо се и разбира. Јечи само и моли се богу да је прими. Шта да се ради?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Настаде тишина, а мало после чу се неко шапутање. — А ди га држи? — пита домаћин. — Па ваљ’да је у џепу? — шапће опет Спира. — ’Ајд’ да видим! Ал’ најпре да видим спава ли? Настаде опет тишина.
— вели домаћин. — А, кога моје вино обори, тај се не диже шâле. — А, а! Тај баш јуначки струже чутуре, — шапће поп Спира, сав задовољан. — Добро је! Сад можеш слободно. Знам ја њега к’о и себе.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Није знао шта су то кристали. Кад је њен муж, опсова, и кад удари коња и одјури, Ана погледа за њим, па поче да шапће сама себи да је досад, у браку, сањала, као што девојке сањају, пре удадбе, али да је ето дошло време да се пробуди.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ПАВЛЕ: А моја супруга, можда? РИНА (тргне се као под убодом, преживљује тежак моменат и најзад промукло шапће): Изволите се обратити моме супругу!
ЉУБОМИР (ћути). СПАСОЈЕ: Реци му, реци, слободно му реци! ЉУБОМИР (мучен савешћу, једва шапће): Да... сведочићу тако! МАРИЋ (плане): Ниткове! (Општи покрет.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Господин фишкал, не чудите се. Тај „теј” је родио у мојој башти. јест, „камилнтеј” — шапће му у уши. — Па што сте га мени дали? — Да вас уверим какву ми хасну данас чините.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
зовину свиралу недужну која говори у лице цару што се само земљи поверава, што кришом дотура ветар ветру и мрав шапће на уво мрава.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Лаки ветрић осмену се, Листак лиска дирну, Бели данак покрену се Па кроз липу вирну. Липа брсне гране шири, Шапће дану сјајну: Вири, дане сјајни, вири, Али чувај тајну. 1843, 6. дек.
6. Деве, момци, жене, људи Гледе играјуће нас, Ти м' на твоје стискаш груди, Твој меника шапће глас: „Мила, мила, твој сам, твој.
“ Па с' примаче, погледа га Како тече, како с' вије, Међ цветићи како с' крије, Како шапће и жубори: „Пи ме, пи ме“, канда збори.
далеко кад је, драги, лице твоје, Залуду небо шири звезда сплет, Красоте залуд лисна гора своје, Зефира залуд шапће лаки лет, Узалуд цвета онда цвеће разно, Кад онда све је, све је мени празно.“ 12.
оде прамалеће, Ја почупа своје цвеће, Бура дуну па понесе, Ма ми срца не разнесе, Бура прође, оста жиће, Па све шапће: биће, биће.
“ Па се млађан за њом стисну Довати је саде, Мили боже, она врисну Па у траву паде. Липа гране шири, Шапће дану сјајну: Вири, дане, вири; Али чувај тајну. ОПРОШТАЈ ДРАГОГ И ДРАГЕ Спеван до поле 11/12.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
А храст се шири, шушка, шумори, док сунце пржи, пали и гори. По пустом друму сена пуже, прекорно шапће: „Еј, Ћиро, друже, да ниси био тако зле воље, било би боље. Ја бих те чуво, у својој сени. Је л тако, реци?!
“ Па истом прену и Жућу пита: „Шта то крај реке шушка?“ „То ветар шапће! — Жућа му виче — Не бој се ништа, већ причај приче.
“ Жубори поток сребрних прича, а Жућа, сав занесен, у себи шапће: „Причај ми, Тошо, причај читаву јесен. Причај по дану, вези по ноћи, не бој се, неће јазавац доћи.
Низ тиху стазу, шапа за шапом, шуља се Жућа и уза њ мачак. Опрезно стигли на пешчани жал где тихо шапће лагани вал.
“ Пење се деда до првог спрата, до адвоката. „Тестамент пиши — шапће ко дух — с ђаволом правим посао, ух, у петак летим у ваздух!
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
СИМКА (још при појави Даничиној гурне лактом Виду, која седи крај ње, и шапће јој): Но, хвала богу, кад су се сетили и да нас послуже. АГАТОН (прекрсти се, служи се): Бог нека га прости!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Потребан је само дрхтај срца, да се наша слаба веза раскине. — Ако те има Боже, подржи још мало, још мало — шапће Танасије испод нас. — По десет разорном! — виче наредник стиснутих песница... јер се они колебају...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Нема никакве бојазни !... Дај да се живи !...« А Велимир се нагнуо Гојку па му шапће: — Камо ти нове, лепе хаљине, несрећниче!... Што се брукаш у тим дроњцима!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Један се „Леицхе! Леицхе! Леицхе!“ дере. Други ми шапће: „Цадавере!“ Трећи: „Леш, леш, леш.“ Ти, међутим, шириш, као лабуд крила, заборав, на Дунав и Саву, док спавају.
Само, све то, и ја, нисмо никад ни били више, него нека пена, тренуци, шапат у Кини, што шапће, као и срце, све хладније и тише: да не остају, ни Минг, ни yанг, ни yин, ни Тао, трешње, ни мандарин. Нико и ништа.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Грешница из Магдале. ГОЛГОТА Мрачно је небо. Месец крвави У поноћноме тиња облаку, Ко тежак уздах шапће у трави Ветар. Голгота спава у мраку.
— шапће и стрепи... Ал каква оно утвара бледа Међ народ ступа? Народ се згледа: Ко је и шта је? Нико је не зна нити познаје.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Осу се смеј и жагор. — Пушти ме, вештицо! Откуд тебе ђаво створи туна, шапће он. — А, лишче матори!... викну Танасијева баба, па полети к њему. Настаде џумбус....
— Ко си ти? пита Милица. — Ја сам. — Јес' ти, Мићо? — Ја. — Ево је, до мене. — Ћути црна, ако Бога знаш, шапће Миленија и ћушка се напред. У том је обухвати једна снажна рука, она претрну, ал' се одмах прибра.
А бучје још шапће и под њим тихо, лагано жубори планински поточак... орони се неки камен и скомбрља у вир — зачује се пљесак и дојек се
Ћути он, ћути и она. Он се наже и пољуби је. — Миљо... ух, пос'ти твој, 'ајде још ноћас да те водим, шапће јој и притеже к себи. — Нека до Божића, да се спремим... Немо' тако, славе ти!
— Ено, окренуо ти се!... Јавља ти се, Бога ми!... — Мир, маче... није мени! шапће забленута тетка, климајући и сама весело главом. — То он, знаш... Марици. Ено је пред капијом.
— Нећу казати... нећу! ... жива ми тетица!... шапће дете и непрестано обилази око мајке... Ала је ово мука велика ! Нешто је на срцу мори; она већ неколико пута отвара
Ако не оде тетица, казаће пред њом... Тетица оде. — Нећу казати!... шапће, а лице јој се искривило, пребледело, ручицама чупка кецељицу... као да се спрема на убиство... — Мама...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
(Вади кључ из џепа.) Добро каже Секулић, да измакнемо орман. (Откључава полако врата, обзире се и шапће.) Он може написати и други.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
И Ташула се увек тада љути, клати јако главом кад иде, а убрза ситно као коза, шапће нешто цинцарски кроз зубе и ревносно брише крпом све што стигне, али се труди да притаји гнев свој.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
(који купује сир и поврће А на његове се укоре нимало не осврће) Тај народ што, боравећи у беспућу и у забити, Шапће: „Зови ме и лонцем, само ме немој разбити!” Финијих женских одела? Свашта ли у глави настане!
Па и уморан, када га, пред зору, сан обрва Шапће, уснивајући: Није група, већ скупина острва! Дабогда му пресело, ко изусти реч преседан!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Сад ће ваљда и он оздо. (Стојни): Шта се ту трзаш?... СТОЈНА Де, тако, замислих се. Него... (приђе и шапће му, дижући прст на претњу да о томе ћути, и све испуни што треба.) СТОЈМЕН Ко? Младе газде?! Где су?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Кад се свршило то некада? Не зна Му међу. Шта ћете ми? дрхтаво шапће у бркове, немоћан пред њима танким, лаким, запаљеним.
Земља се нудила удовички разгољена у пожуди, чуо је како шкргуће, шапће тепање, и како се кикоће полудела од чекања, а муж сунце се облацима стидео.
— Идите напоље — каже и од Милунке узима лампу. — Треба опет да му променимо облоге — плашљиво шапће Тола. — Ја ћу. Идите.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Лаки ветрић осме'ну се, Листак лиска дирну, Бели данак покрену се, Па кроз липу вирну. Липа брсне гране шири, Шапће дану сјајну: „Вири, дане сјајни, вири, Али чувај тајну!“ Бр. Радичевић ИX УКОР Где си, душо, где си, храно!
И по крају целом Цвеће нешто шапће са сузом на лицу. А ту је и Она - у оделу белом, Поред мене клечи, и последњу жицу Са уздахом кида. А ја мрк и ледан.
Ј. Дучић ЦXXXИ ГОЛГОТА Мрачно је небо. Месец крвави У поноћноме тиња облаку. К'о тежак уздах шапће у трави Ветар. Голгота спава у мраку.
„Хоће л' сванути?“ - шапће, и стрепи. Ал' каква оно утвара бледа Међ' народ ступа? Народ се згледа: Ко је и шта је? Нико је не зна, нити познаје.
Лептир љубавно ружи Шапће, и око ње кружи, Мирисни љуби цвет. У цветном замноме рају, Без мисли за други свет, У безбрижном загрљају, Идемо
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
У руци огромне маказе, под пазухом дрвени метар. „Јаој, чекај, кажем ја, јеси ли сигуран?“ „Сигуран, сигуран, шапће он, гледај, добро загледај, увери се.“ И ја гледам, не чујем шта говори, али гледам: уста мичу.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
струкови трстине, публика на тротоару буљи у чуду, с дућанских врата подмигују шегртићи, а млади секретар посланства шапће другу поред себе: „Овај је већ сасвим гага!” ... — Хм! Свашта ли и теби пада на памет! — Богами, свашта, право велиш!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Чује се једначито и одмерено њихање букових грана, бруји и тутњи поносито рашће, шапће и дршће плашљива бреза и јасика...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
душу и своју и њену: Обе, вечне, стоје на једном осмеху, На једном простору, далеком времену, Које каткад ступа и шапће утеху.
Ћипико, Иво - Приповетке
— јави се обијестан глас. — А ми се патимо... Дану, жедан сам, —вели једној дјевојци — напој ме! Прилази к њој, шапће јој и не мари за осталу чељад.
Но он, поступице милујући је, све јаче гори од пожуде, и нехотимице зближи се, да му осјети мушку вољу, и шапће јој: —Заклонимо се у ограду! — и, звјерајући очима, тражи уоколо згодно мјесто. Она се одлучно брани.
—Нисам смио од оца, а жао ми бјеше. —Жао? Очију ти? —Да! Па је јаче к себи привуче. — Шалимо се — шапће јој и мишљу води је за собом у заклоницу испод јабланова, међу трепереће дуге, тамне сене.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Шчепала га снажно, зајектала се као над мртвим, ухватила се за њега као за земљу, па му Нешто неразговетно шапће, богорада и преклиње, бесвесно већ решена да га не испусти из шака, да га отме не само од силних Турака но и од самога
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
или жељо... Ил’ спомене... шта л’ бијаде? А она ми канда шапће Кроз тишину благе ноћи: „Нећу ти се никад вратит’, — Ти ћеш к мени доћи.“ ВОЛЕО БИХ ЛЕЖАТ’ МИРНО...
Зборила му: „Ал’ си красан, Рузмарине мој! На срце ми, у душу ми Пада мирис твој.“ А рузмарин усуди се, Шапће — учи је: „У сватови ја миришем Мало друкчије. То ти не знаш, луда млада, Сад ти рекох, знај!
Кол’ко страна овог земског круга С тол’ко страна одјекује туга. То је оно од чег’ подли бледе! Страх им шапће шта те жртве вреде.
Ал’ од земље ваља Да се што украде. Од овакве крађе Ником није штете. Мени Господ шапће: „Тако красти смете!“ Па шта велиш, Љубо, Једно лепо вече Да нас, ’вако старе, Заједно затече; Да видимо шта је
Краков, Станислав - КРИЛА
Само неколико људи у групицама шапће. То мајор издаје заповести. Чује се како његов пригушени глас дрхти. Потом су други придављени гласови питали.
Ноћ је мирна. Ни једног пуцња. Само доле крај језера потмуло тутњи. — Не волим ову тишину. — шапће округли капетан Буда ађутанту, који крај њега лежи. — Ово нешто значи. Не слути на добро. А, шта велиш, Душко?
Но Душко га не чује, и заноси се све више у сну. Капетан шапће сам са собом све ређе и лакше. Хтео би да се дигне и погледа дуж поспалих војника, али се нешто тешко спушта на очне
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
) Сирота жена! Једнако љуби уста блеђана Потпори мртвој туђе старости!... Сад јој баш Ћерим нешто шапће... Трза се... Добро!... Ево, застаде! Сад кô да брише сузе с образа, Упознала је грдну превару...
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ноћца бајна, нема тајна, Само звезда шапће сјај. Срце чује слатке струје Тијомирни уздисај. По уздаси плове гласи — Васелену обли пој — Све уздише... више..
А кад заспиш, она шапће: „Спавај, спавај, жртво моја, Одмори се на мом крилу, Чува тебе туга твоја!“ А кад сване зора бела, Кликће као
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
хијено злобна Штоно осмехом доброћудности Пламен прикриваш пакла нутрашњег... — Гле, шапће опет кнезу на уво; Ено се смеши... Ех, пропао си! Упропастио те осмех једини, Војводо наша — стари Радошу!...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
усправан, потамњео у образима као какав окорјели грешник, празна и укочена погледа, хода тамо и амо, суво, изнемогло шапће и мрмља: — Чудне ли среће и црна ли удеса мога!... Боже, Боже, што си тако немилостан!
Давид: Шта?! Зар се у вас и памет на гради мјери? Зато сте ви тако и паметни! Доктор (шапће): Ћетередесет... Давид: Зар ја четрдесет гради будаласт?! О, млого, по Богу браћо! Па колико сте онда ви?
Ћипико, Иво - Пауци
Раде се осврну, скањива се, оклијева... А она похита к њему и, страствено обгрливши га, љуби га, шапће му: — Што ме убијаш? ... Куд се дјела нашта љубав и вјера, Раде, проговори!.... — Пусти ме, Машо! ... одговори Раде.
— Ма'ни! — примјети Иво. — Касно је! — Пјевам из досаде. — Пусти га! Благо њему! — шапће доктор и гледа испод себе. — Да изиђемо! — предложи Иво. — Сада! Камо?...
И она долази, у мраку гледа јој стас. — Дођи к мени! — дрхћући од узбуђења, шапће јој кад се примакла. Али дјевојка чини се невјешта, па корача напријед.
Боровак дахће за нечим силним; не чујеш? А ноћ нас крије, и њени шапатљиви гласови пуни су љубави... 'Ајдемо! — шапће јој, и руком је обухвати око паса. Већ се не чује ни звук хармонике, ни жамор чељади, а једнако иду напријед.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Излети у башту и поче да шапће: „Можда је болестан; можда је неправда терати га да ради што не може.” Па онда узе скоро кроз плач говорити: „Нећу да
Јулица је танка као сенка; вуче на глави грдну црвено-златну косу; кожа јој бела, и хладна као у рибе. Кад говори, шапће; уста отвори, лепи зуби засветле, нешто је рекла, и ако сте чули што је рекла, добро и јест, а ако нисте, и нећете.
на салаш, сјаји од среће; ако га не повезе, испраћа је до капије и опет сјаји од среће; савије јој ручице око врата и шапће: да му донесе или воћку, или живог скакавца, или комад погаче. Госпа Нола, наравно, створи му и скакавца.
— Изронио камен, госпојице Каначки! — шапће, али гласно једна од госпођа с беле кафе, укљештена између две косо зарезане даске у плоту.
Знао је шта га чека , и одмах стао вадити из кутије велику штрцаљку. Госпа Нола се смеши, и шапће једва: — Јесте ли ви доктор или ватрогасац?... Не могу да гутам, не видим добро, ова рука: Шта је ово, ово...
Изведоше посету. После четврт сата уђе сам Павле. Милан га мирно гледа. — Срећан ти пут, Павле — шапће и смеши се. Кад у младом човеку, на успону живота, падне мртва амбиција, све је умрло. Сутрадан, Милану још теже.
Борио се Милан сад већ више против живота него против смрти. Сам се хвата за пулс и шапће болничару, да отац не примети: — Још није готово, још имам да се рвем, проклета младост.
Пас се тад узиже на две ноге и положи главу господару на груди. — Не знам ни како ћу га оставити — шапће Павле Бранку.
У кући му се презиђује и преграђује, удешава се врста удобног малог санаториума. Паланка шапће: — Тако болестан, а још Енглез.
Чим кога познатог сретне, гласно почне да се отпужује: — А ја спалио Павла, спалио! — Па брзо пролази, и тихо у себи шапће: — Дим, дим... Бранку већ поодавно не ваља лево око. Али он ћути и трпи. Затвори лево око, и чита само десним.
Господар-Гавра носи пакет свећа и велику боцу зејтина. — „Фали му само зелена кецеља” — шапће неко. Господин-Васа и Мимић, иначе баш не најбољи пријатељи, иду један поред другог, али сваки загледан у своју тачку.
Из будућности: Нема лека, нека лека! — Марија чучи, лице заронила у крило, и шапће, или тек врисне: „Нема лека, нема лека! Мијо, сине мој, куда ћеш сад!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
на његовим плећима хермелине, на глави круну и да верује да на кориту седи миропомазаник и да му са страхопоштовањем шапће: „Ваше Величанство!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ево ми собе! О дувару јоште Икона виси, прашљива и сама, И у ме гледа и шапће из рама о до6у среће, дјетињства, милоште.
45 У светлој летњој зори По башти усамљен грем; Цвет сваки шапће и збори. Но ја корачам нем. Цвет сваки шапће по леји И болно шаље ми глед: ''Не буди зао нам сеји, Ти туробниче
45 У светлој летњој зори По башти усамљен грем; Цвет сваки шапће и збори. Но ја корачам нем. Цвет сваки шапће по леји И болно шаље ми глед: ''Не буди зао нам сеји, Ти туробниче блед''.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
стеже својом знојавом ручицом ручицу своје другарице Гене, или се наслони на њу, па је кришом штипа и љуби, па јој шапће и вели: „Гено, мори, ја се нећу удам!...“ (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.