Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
може бити бездушно оптерећено неко партизанско куварско кљусе: на леђима голем ранац, поврх њега упопријечен митраљез „шарац“, умотан у реденике, а с десне стране крвнички набијен платнени торбак. — Крајишник! — зловољно промрси чича.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ко ће јунака од сна да буди? Блиста у гори, под самим врхом, врело под јелом танковрхом. Марков је Шарац на њему пио. Са биљур-чешљем ту сједи вила, орао пада крвавих крила; ту нам се Марко преставио.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Он је лош ђак Мештровићев. Огромна његова скулптура толико је напета од снаге и „етичке“ експресије, да Шарац, са испалим грудима, изгледа као гусак. Французи су стајали и шапутали уплашено: „qуе ц’ест дрôле“.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Мирчета златном стријелом у уста, кад су се Турци били с Каравласима; други казују да му се у таковоме боју заглибио Шарац у некакој бари код Дунава и да су ондје обојица пропали; у Крајини Неготинској приповиједа се да је то било у једној
пред Шарцем стоји мало маховине од које помало једе, а сабља све помало излази испод греде или из камена, па кад Шарац маховину поједе и сабља испод греде или из камена испадне, онда ће се и он пробудити и опет па свијет изићи.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Узео је најкраћи пут за Косово. После неколико корака укопа се Шарац у земљу до чланака; напрегнувши се мало пође даље, ну сада се укопа до колена; великим напрезањем искобеља се, али
Тада Шарац предложи Марку да се врате и пођу другим путем за Косово. Марко послуша, окрене му дизгине, и Шарац лако искочи из земљ
Тада Шарац предложи Марку да се врате и пођу другим путем за Косово. Марко послуша, окрене му дизгине, и Шарац лако искочи из земље. Али чим пођоше другим правцем Косову, почне Шарац опет упадати у земљу као и пре.
Марко послуша, окрене му дизгине, и Шарац лако искочи из земље. Али чим пођоше другим правцем Косову, почне Шарац опет упадати у земљу као и пре.
Узалуд је Марко измењао све могуће правце којима би на Косово стигао, Шарац му је навек пропадао у земљу не одмакнувши ни неколико корака.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Мирчета златном стријелом у уста, кад су се Турци били с Каравласима; други казују да му се у таквоме боју заглибио Шарац у некакој бари код дунава и да су ондје обојица пропали; у крајини Неготинској приповиједа се да је то било у једној
спава, пред Шарцем стоји мало маховине од које помало једе, а сабља све помало излази испод греде или камена, па кад Шарац маховину поједе и сабља испод греде или камена испадне, онда ће се и он пробудити и опет на свијет изићи.
Устави се на истоку сунце, а и сјајан мјесец на западу: пресушише воде шедрвани, устави се Шарац, вода ладна, а потресе земља по Стамболу, бијеле се задркташе куле, а стресоше четири планине...
Довати се Шарцу на рамена, пак потрча кроз Мироч планину. Вила лети по вр'у планине, Шарац језди по среди планине: нигде виле чути ни видети.
Вила лети по вр'у планине, Шарац језди по среди планине: нигде виле чути ни видети. Кад је Шарац сагледао вилу, по с три копља у висину скаче, по с четири добре унапредак; брзо Шарац достигао вилу.
Кад је Шарац сагледао вилу, по с три копља у висину скаче, по с четири добре унапредак; брзо Шарац достигао вилу. Кад се вила виде на невољи, прну, јадна, небу под облаке; потеже се буздованом Марко пустимице, добро,
Поћера ме Љутица Богдане на његовој танкој бедевији: да ми не би Шарца од мејдана, доиста ме уватити шћаше; већ ми Шарац стаде одмицати, а кобила поче остајати.
Марко сједи, пије мрко вино, ал' катане Шарац опазио, поче ногам' о земљицу тући, примиче се своме господару. Кад погледа Краљевићу Марко, ал' катане њега
Он нареди низ поље катане, опколише са четири стране, а то ништа и не види Марко, ал' припази Шарац од мејдана, па ногама о земљицу туче, примиче се своме господару.
Марко крај друма царева, покрио се зеленом доламом, по образу срмајли-марамом, чело главе копље ударио; за копље је Шарац коњиц свезан, на копљу је сура тица орле: шири крила, Марку чини лада, а у кљуну носи воде ладне, те залаја рањена
Плану Марко како ватра жива, исправи се на Шарцу витезу, добро Шарцу дизген потегао, — игра Шарац како и помаман, и прескаче коње и јунаке; пак дозива бега Костадина: „Побратиме, беже Костадине, иди, брате, безистену
Кад је било испред тавне ноћи, он поведе Шарца на језеро, да га ладне напоји водице, ал' му Шарац воде пити неће, већ погледа често око себе; ал' ето ти Туркиње ђевојке, покрила се злаћеном марамом.