Ћопић, Бранко - Чаробна шума
И најзад, јутрос (треба ме тући!) зубе сам дао на поклон Жући.“ Нато ће Пијетлић: „Ти можда шараш. По души кажи да ли ме вараш?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У вид суште, жежене логике. — „Од тога што ти бајеш и шараш можда би се дала правити некаква поезија”, говорили су ми понекад. Али јок! Мене то није привлачило.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Шта си оно урадио? Шта ти имаш по твојој глави да мењаш боју, и да шараш точкове, и правиш од мене вашар? Шта ћутиш?... напослетку, ћутање и јесте најбоља капа за све празне главе.