Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Иако си турска придворица, ал' си опет наша перјаница. Појаш', Марко, твојега Шарина, од оружја ништа не узимај до твојега тешка шестоперца; њим Алију згоди међу плећа, па му на част Пророк и хурије!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Такав је Марко о коме песма каже: Ни бољега коња од Шарина, ни од Марка бољега јунака. Такав је Марко кога прати ватрени народни благослов: Десна ти се посветила рука!
То је нешто друго. Кад Марко „угаси жећцу“, поседне Шарина као „ала на бијеса“, и тешко томе ко му на пут стане! Но Марко има и једну веома ружну црту у свом карактеру.
Боље ти је изгубити главу него своју огр'јешити душу“. Узе Марко књиге староставне, па опреми себе и Шарина, Шарину се на рамена баци, отидоше у Косово равно.
Кад је био покрај Биограда, уврати се те се напи вина; па одатле поклопи Шарина, за дунавом скела догоди се: двапут Марко скелеџију викну, па га више ни чекати не шће, већ нашера Шарца на
Ту устави Шарца од мејдана, па удари копље у ледину, за копље је привезô Шарина, тулумину скиде са ункаша и врже је у зелену траву, па он сједе пити мрко вино; не пије га чим се вино пије, већ
Одја Марко од коња Шарина, савеза му и ноге и руке, па г' објеси Шарцу о ункашу; па он оде својој тулумини, баци дите у зелену траву, а он опет
Сабља му је у десници руци, у лијевој копље убојито, у зубима дизген од Шарина: кога Марко сабљом удараше, по двојицу од једног грађаше; кога Марко коппљем удараше, преко себе њега претураше; док
танку бедевију, па он оде сину Велимиру, привеза их једног за другога, па пребаци преко бедевије, бедевију свеза за Шарина, оде право бијелу Прилипу; обојицу баци у тавницу.
Топлицу, и подај му три товара блага, јер је јунак млого дангубио; и дај мене три товара блага, што сам мога мучио Шарина; иза тога, џенераловице, ето тамо Милош од Поцерја, па ви с њиме како начините“.
Па он врати својега Шарина, оде право бијелу Прилипу. Кад ујутру јутро освануло, спрема царе седам товар' блага, а ђевојка седам бошчалука: нит'
у гвожђе љуто: а на ноге двоје букагије, а на руке двоје белензуке, а на грло синџир-вожђе тешко; па посједе његова Шарина, а дората води у поводу, привезао Марка за дората, оде право бијелу Ориду, под Оридом вјешала огради да објеси
Земан дође да св’јетом пром’јеним“. Па повади Краљевићу Марко, па повади сабљу од појаса, и он дође до коња Шарина, сабљом Шарцу осијече главу: да му Шарац Турком не допадне, да Турцима не чини измета, да не носи воде и ђугума; а кад