Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
кога су благосиљали старци докле не посече троглаву неман граду испред самих довратака, док не потуче по стењу шарке и не повади змијске жалце из ногу босе чобанчади, а кога забораве за трен ока, још док гледају мртву аждају и мртву
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Крај огњишта свуд јунаци пали, Де су пали, онде и поспали, Тај на леђи, онај поребарке, Загрлили оне дуге шарке; Тако друган крај друга почива, Па о плену јуначкоме снива.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Тренуци то су несловни и словни. Ништина шкрипи, крцкају јој шарке а гареж веје, угарци се дробе, док видик пуца с разломка деобе.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Присојима пустим сурог камењара Палацају, гмижу, сикћу љуте шарке; Зидинама студен ветар доба стара Дува у дане прашњаве и жарке.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Јесам ли ти рекла, мушко! — Маше рукама, прети, чика, па изјури напоље. За њом, шарке отегнуТо циче. Врата се приклопише лако лупнувши.
И овде је пусто. Најежи се и покуша да убрза корак до своје собе. Отварајући врата, учини му се да вриште шарке. Кресну шибицу. Проклета Василијева јазбина! — дуну у пламичак. Тама све покупи.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
(Опет лупа.) Све немо, ћути!... Ал, шта је то? Срце ми стрепи, страх ме спопада, Грлице! Спасо!... На страну шарке! Ни кући мојој не дам окове! Нек’ пршти ремек црног Цигана, Рђаве браве, шарке, јексери!... Ха, тако...
Спасо!... На страну шарке! Ни кући мојој не дам окове! Нек’ пршти ремек црног Цигана, Рђаве браве, шарке, јексери!... Ха, тако... (Разбије врата и улази у кућу.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
стали јогунасти, свирепи, и тугу ми дали; трзају ми утробу, сами се сви смели, а не знаду у што се вјековјечно свели. Шарке пушке и бритке сабље положили пред ногами врагов си, имати мислили каквог тиме покоја илити слободе, но нејмајућ свог
Пред очима врата једном затвори, Докле тренеш оком, другом отвори, Зује врата, шарке шкрипе, пуцају браве, Овај горе, онај доле иду као мраве, Ил' фабрику нову гдигод кад праве.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
отрулих пањева у дубоким мрачним шумама, сва тајновита светлуцања са биља, буба, камења, воде и вијугајући одасвуд као шарке догмизале овде и избљувале то зрневље, окамењена мала сунашца. Овај песак греје.