Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ А Марко се трже иза санка, па одскочи с коња шаренога, добро Шарцу колане потеже, Шарца коња и грли и љуби: „Јао Шаро, моје десно крило!
И сам Марко у авлију уђе; пред шатором одседнуо Шарца, своме Шарцу тако беседио: „Одај, Шаро, и сам по авлији, а ја идем под шатор Арапу; наоди се шатору на врати — ако б’ мени до невоље било“.
То је Марку врло мучно било, па је Марко Шарцу говорио; „Давор’ Шаро, давор’ добро моје! Ево има сто и шесет лета како сам се с тобом састануо, још ми нигда посрнуо ниси, а данас ми поче