Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Па кад би му дошла, укорио би је зашто га ђегођ не дође болесна наћи, говорећи: — Еј, шаруљо, шаруљо! Нијесам ја оваки вазда био; но нека ти на ум пане на некадашње наше ћосање, пак се спомени ђегођ твојега
Па кад би му дошла, укорио би је зашто га ђегођ не дође болесна наћи, говорећи: — Еј, шаруљо, шаруљо! Нијесам ја оваки вазда био; но нека ти на ум пане на некадашње наше ћосање, пак се спомени ђегођ твојега старога