Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Звезде су невино жмиркале.. Готово да заспим, када ме пробуди неки шум око шатора. Неко задиже шаторско крило. — Поднаредниче, ево, нашли смо. — Шта то? Траило се пробуди. — А-ха, је ли све?
Неки се и крећу... Видимо двојицу, сигурно су лакше рањени, како разапињу шаторско крило о точкове топа, и онда преносе некога свога друга. Чује се јаук... Једноме превијају главу...
А Милан, који је дошао из суседне батерије мало у госте, размахну рукама протежући се и ногом додирну шаторско крило. — Не, богати! — завапи љутито Милутин. — Шта радиш то... Сад ће вода да капље.
— обрати нам се Милан, али гласно да и Милутин чује — мотрите на њега да не примети, а ја ћу прстом да додирнем шаторско крило изнад његове главе. — Немој, немој — умирује га Александар кроз смех — добар је он човек, поправиће се...
— Немој, немој — умирује га Александар кроз смех — добар је он човек, поправиће се... Тек неко размаче шаторско крило и посилни промоли мокру главу. — Господине потпоручниче, зове вас командир... — Их, богаму, ко ће сад по блату!
Гледао сам са чуђењем овај свој нови стан, и задигох шаторско крило да видим куда се излази. Поручник се насмеја. — То лево је трпезарија, која води све до Митровице, а десно
Потпоручник Алекса је и даље спавао... Да ли да га пробудим? Уосталом, ту је митраљез, и стража. Задигох шаторско крило. Ледени као кипови, војници су били на својим местима. Само притисак прста и митраљез би бљунуо ватру.
Чујем потмули жагор. Прођох поред земунице командира чете и наскоро угледах митраљез. Задигох шаторско крило и застадох зачуђен.
Видимо како војници првога топа извлаче помоћника нишанџије, ставише га у шаторско крило и брзо стрчаше с њим у јаругу. Кажу, ударила га једна куглица у раме.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и у њему држао покрадену пилеж из непријатељских кућа, тукао каплара, задоцнио на маршу, коцкао се, изгубио маљицу и шаторско крило. Његов командир не зна шта ће с њим, пошто је исцрпио све казне своје надлежности.
Извлачећи се нагло испод покривача поручник Гавриловић угледа главу свога посилног, који журно откопчаваше шаторско крило и који рече: — Нападнути смо. Пожурите, господине поручниче.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Мирис смоле већ гуши, а дим штипа за очи. Мој посилни бацио шаторско крило на грање и покрива ме ћебетом. Окренуо сам главу ватри, али ноге ми се укочиле. Онда се дижем и мењам положај.
Уза све то, пребацио је Милан кувар преко рамена још два ћебета и шаторско крило. И увек је на челу пука. — Ех, лако је њему, тај се ужирио и утовио у командантовој кујни, а није га била мемла
логици Танасија Првуловића, могућан спор између њега и Енглеза развијао би се на следећи начин: Енглез украде шаторско крило из свога магацина и уступи га Танасију, да прода.
Одавде је лепши изглед... Зачусмо опет неке кораке око шатора и неко тамо помену моје име. Душан заћута. Шаторско крило се размаче. — Господине потпоручниче, зове вас хитно ађутант пука — рече ордонанс.
Изнад казана на четири узане мотке разапели шаторско крило. Мало подаље дрвљаник. Около, међу агавама, чуче сеоски пси. Шатор ађутантов падао је у очи својим купастим