Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— У глуво доба, кад почну мртваци да излазе. Али морам да идем да одредим улоге — и он се изгуби иза шаторског крила. — Ето, по цео дан смишља, и због тога је код нас увек немирно.
пролазећи поред једног шатора учини му се као да чује шушкање сламе, и намерно се саплете о конопац шаторског крила. Из шатора се појави чупава глава. — Јаој — цикну наредник — зар још смрдљаш, бубо једна!