Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Руке су биле најнемирније. Оне су грчевито стезале и немилосрдно гњечиле и чупале шашу око корења... Сирота шаша, како би се шалила, да је могла осе ћати и говорити. Бог би га знао, шта је она скривила цурама вечерас.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
64. Мртво живо из шуме вуче. 65. На царевићу без узла кошуља. 66. Навр пласта шака шаша. 67. Нађо тиће брадиће, виш' брадића усточиће, виш' усточића носочиће, виш' носочића гледочиће, виш' гледочића
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Висока, крупна, коса црна ко зифт. А Ш не може да каже сасвим чисто, него шушка. Каже: шубара, шума, шаша, шишти, шебој, шустер, Шуњеварић. Каже: Шабац, шуногла, шустикла, шибица, штоф.
Висока, крупна, коса црна ко зифт. А кад треба да каже Ш, почне да шушка. Не каже: шаша, него: шаша! И не каже: шишмиш, него: шишмиш! Сигурни сте да није свраћала?
Висока, крупна, коса црна ко зифт. А кад треба да каже Ш, почне да шушка. Не каже: шаша, него: шаша! И не каже: шишмиш, него: шишмиш! Сигурни сте да није свраћала? ИКОНИЈА: Побогу, човече, па нисам блесава!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
огроман барски комарац који иде као на штулама, а комарца одвуче нешто невидљиво што се одало само уздрманим врховима шаша. Ништа при том писнуло није, шаш је опет миран. Што каже народна: прошао нешуш и ни шушнуо није.