Јакшић, Ђура - ПРОЗА
па му је овај нож за свакад утулио страсти неваљалога срца... Па немој, синко, да крв онога подлога Швабе, која је на томе ножу зарђала, са твојом племенитом крви помешам! — Је ли грехота љубити, старче?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
а дотле ћу се стрпити већ. — Но, квартир још и разумем, али да се храните у кафани... код Швабе... а, то тек никако нећемо допустити! Бар код мене није тај обичај. Ви’ш ти то њега!...
Шта да се потуца којегде? Ваљда код оног Швабе да руча што му је куварица Чифутка, како кажу! Што баш у нашу недељу да тамо руча, да једе леб с кимом и друга чифуцка
— Е, дабоме! Тек штогођ... — вели гђа Сида. — Како слободан?! Ваљда смо ми неки туђини, какве Швабе... — Клањам се. Љубим руку, милостива... љубим руку, госпођице, — рече г.
) Шпацира се с њим испред куће, а изнела велику лопту што је на презент добила од оног Швабе капетана сас лађе »Мариа-Анне« па се лопта, па сваки час испусти, к’о бајаги, лопту, а лопта се откотрља, а она га
Тако су ишли два и по сахата, и већ почеше сретати најпре кола, а после и пешаке, неке Швабе у дрвеним кломпама, са рукама испод пазува, па иду један за другим у реду ко гуске. Близу је и Ченеј.
И то још и није онај прави часловац, од оних из Русије послатих, него други неки, трукован код неког Швабе (и то без титли, без титли, Сидо) који, управо, не би ни смели држати ни у православној порти, а камоли у туторској
У њега увукоше и неке Швабе из другог краја села, а међу њима и Сепла сувачара и жену му Бетику и ћерку Кредлу. Сепл је из поштовања према
Игра Шваба ако му се и не игра! Гледа га Нића боктер из оног другог кола, гледа и Сепла и Сепловицу и друге Швабе и Швабице како смешно играју, па отпоче: Игра Шваба и Швабица, А на Шваби кабаница; Боље игра кабаница Него Шваба и
А ви, реко’ му ја, подајте на шпитаљ, па нек се помогну и башкаре и трезне по њему пијани вандровкаши Швабе, па нек моле бога за рацки спокојдуше!«... Ал, није дао, к’о што је срдит рек’о и обрек’о!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Остала су била, за њима, попаљена села. Пусте пустаре. Било је решено да се на те пусте земље населе Лоренци и Швабе, који су напуштали своје земље, дуж Рајне, опустошене у ратовима са Францезима.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Рекох да ми је жао што није рат па не могу изгладнео и бос да јурим швабе, али да сам и ја два пута учествовао у изградњи Ауто-пута и то није безначајно кад се узме у обзир да неки, чија је
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
СКОРОТЕЧА: Само да се није толико пљачкало! (Одлази.) ЖУТИЛОВ: Шта ћемо радити? СМРДИЋ: Ја мислим да потучемо све Швабе и мађароне, јер ће нам ови највише шкодити ако се Маџари врате. 9. МИЛЧИКА, ПРЕЂАШЊИ МИЛЧИКА: Јесте ли чули новину?
Ваљда вам је жао Маџара и Шваба. ГАВРИЛОВИЋ: Жао ми је свакога који страда невино. СМРДИЋ: Невино! дакле Маџари и Швабе су невини? ГАВРИЛОВИЋ: Како који. СМРДИЋ: Они зар нису пљачкали и зла чинили?
Сремац, Стеван - ПРОЗА
брзо и добро упознао са једним краљевско-српским беамтером, да је с њим био »пер-ту«; а и нашем Јови допало се све код Швабе, и његова мала женица Катика, а још више волео је да чује кад Шваба стане да говори српски, или кад се као мало наљути
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Био је Вук толико година жандармеријски фељбаба, и то код Швабе, код Аустрије, знаће тај добро и те лоповије око доконих најменика и безобразних жена.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' нема раја! Заман га вабе последњим кајом синови доба, задахом гроба задише злоба пијаног Швабе. Ал' није Шваба: — од једа мрска светска се гуја у коло сави, рођеним телом својој ће страви главу да смрска.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ПУТНИК (устане): То се зове завјет, а не тестамент. Опростите, други би помислио да сте Немац. ДОКТОР: О, све Швабе, који немачким духом дишу, треба удаљити као кугу, да не трују бар младеж нашу.
да могу, попео би се на највеће клипе, оборио би купе на црквама, жертвовао би све перле књажества, само кад би мого Швабе истерати. ПУТНИК: То су саме немачке речи.
Опростите, морам да дођем у ватру кад видим како се отечествени синови презиру, а Швабе се уважују. Да се повратимо на наш разговор.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Шта се десило? Резервисали сте за своје наследнике чак и улоге хероја, а малој Анчи сте уваљали да изиграва швабе! Али шта се догађа? Мала Анчи не би била то што јесте када би пристала на вашу малоумну поделу света.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
су рукама, подврискивали, чула се и песма, а неки у последњем отвореном вагону загрљени, и вичу из свег гласа: „Доле Швабе... доле!“ — и њихови узвици изгубише се са клопарањем гвожђа. Иза станице чује се такође песма.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ни очи му није видела. Мора да је изгубио на свињама. Дешавало се и раније да изгуби, трговина је то, а Швабе су веште. Хтеде нешто да му каже, да га утеши, али се уздржа гледајући га непомичног и немог. А.
Нема више код нас таквих луди као што је био Аћим Катић. да је он жив, цветала би Србија. И Швабе би нам завиделе. Шта ћеш, пуста смрт. Ти си, дакле, његов унук? И личиш на деду, личиш, богами.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Па и власти нису као некад, нема говора“... и тако нешто отприлике. „Ћерку бившег председника општине сликале Швабе голу, као од мајке рођену, а сад се верила. Кршна девојка, нема говора, бубац, свако вече на корзу.
1915. кантоновао пук у селу неком до Ваљева. Па се ослободиле сељанке, за оно неколико дана док су Швабе биле, и тако се сви лепо проводе. Пред вече игранке а по ноћи састанци.
— Е лепо, а јесу ли и Французи Швабе? — Јесу и они, само су бољи јунаци, јер у Француској и матори сисају, па су здрави. — Добро. А Енглези? — Енглези?..
— Добро. А Енглези? — Енглези?... Енглези то су морске Швабе. Они живе у мору. — Е реци ми сад: што су се једне Швабе удружиле с нама против других Шваба?
— Добро. А Енглези? — Енглези?... Енглези то су морске Швабе. Они живе у мору. — Е реци ми сад: што су се једне Швабе удружиле с нама против других Шваба? — Како кажеш, што су се...
— Како кажеш, што су се... — Кажем шта ће те Швабе с нама противу ови' наших Шваба? — Шта ће, велиш, с нама? Е па, брајко, они ће с нама због овај... па због...
— Па добро, Германи то су опет Швабе? — Па јес'. — Видиш, ти Германи целу Европу окупираше, па сад 'оће и Азију. Него ја мислим да оне Швабе и ове Швабе
— Па јес'. — Видиш, ти Германи целу Европу окупираше, па сад 'оће и Азију. Него ја мислим да оне Швабе и ове Швабе раде ортачки. Чујте, људи, ово што вам ја кажем, ја сам прост човек, али ја њима не би' веров'о.
— Па јес'. — Видиш, ти Германи целу Европу окупираше, па сад 'оће и Азију. Него ја мислим да оне Швабе и ове Швабе раде ортачки. Чујте, људи, ово што вам ја кажем, ја сам прост човек, али ја њима не би' веров'о.
— А 'нако, Аустријанци како су се понашали, рецимо... овај, према женама... иако. — Је л' Швабе? — Јес'! — Па како који, знаш, разни су људи. — Па јес' право кажем, него, рецимо, је л, било што силом?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Турчин му одврати: — Ех, превари ме, Циго, изгубих и дукате и хата. ЦИГАНКА ЗВАЛА МУЈА Дошле Швабе да ћерају Циганина у ропство.
Шума ти мати, брда се вати, геле поскакеле, дођи одмах, Швабе те траже!“ ЦИГАНИН И СВЕТИ ДУХ Дође некакав Циганин у кочобаше сеоскога и замоли га да га увересија педесет ока жита
Краков, Станислав - КРИЛА
Пара је била мека и опојна. Са лишћа су падале ситне капљице туге. Прве звезде на небу се замаглиле. — Уништавају Швабе писма. — Није Швабе него наши... — Пролетери свију земаља, уједините се... — Пст, пст...
Са лишћа су падале ситне капљице туге. Прве звезде на небу се замаглиле. — Уништавају Швабе писма. — Није Швабе него наши... — Пролетери свију земаља, уједините се... — Пст, пст... Коритом пресушеног потока чуо се топот коња.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
везан је за госпа Нолу и гроб, или можда почасна гробница чувеног инжењера и професора у аксонској, некад малог Швабе у кући госпа Нолиној.
И ми волимо успомене из младости, само, знаш, у нашем крају остављају венчане венце тако само католици, Швабе, а ја ти, брат си ми, не волим Швабе... Ништа мени, Тодоре, доброто моја, није код тебе необично...
младости, само, знаш, у нашем крају остављају венчане венце тако само католици, Швабе, а ја ти, брат си ми, не волим Швабе... Ништа мени, Тодоре, доброто моја, није код тебе необично...
Дућан ти држи Шваба, касапницу Шваба, Мађар, шта ли је, све је то Шваба, и свуд по имању их има. Ако ко, ја Швабе не волим, говор им не волим; веру им не волим; јела им не волим. Али, ето, живимо с њима...
Тако је ваљда и свугде у свету. То ти, видиш лепо, не може бити узрок да купујеш имање. Ћути и трпи. Ако су теби Швабе додијале, мени су више. Право да ти кажем, душу грешим, али им ни децу не волим.
У случају малога Швабе почетни процес у госпа Ноли био је ипак нешто дужи и мучнији. Опирала се у себи, природно за њене појмове, да узме под
Извештила се да индивидуалише људе и догађаје, и да их види као на некој позорници... Швабе имају услужност. Услужност отвара сва врата, јер свима треба услуга, за тело и за душу...
Али Паула и није Шваба! Неправду чиним жени. Тотица је; тек није наш свет, и ја онда све то мећем у Швабе... Паметан је то народ, те Швабе. Само некако немају никада своју главу.
Неправду чиним жени. Тотица је; тек није наш свет, и ја онда све то мећем у Швабе... Паметан је то народ, те Швабе. Само некако немају никада своју главу. Говоре и мисле како жупник каже, или како вармеђа каже, или како цар каже...