Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
ПУТ С ОЦЕМ НА ЈУТРЕЊЕ 24 СВЕ ЋЕ ТО НАРОД ПОЗЛАТИТИ 38 НА БУНАРУ 49 ШКОЛСКА ИКОНА 65 ШВАБИЦА 100 РЕЧНИК 142 ПРИПОВЕТКЕ ВЕТАР Био је ред на њега, на Јанка.
Упрла поглед у светога Саву, онога истог који је и у старој школи стајао. Познао сам је. У мају 1879. ШВАБИЦА Кад сам се полани вратио из Италије, дошао ми је до руку овај рукопис.
Талас страсти (ѕіт веніа вербо) све ми јаче дизаше груди. Ја се нагох њојзи. У исти пар сину ми као муња кроз главу: Швабица, сирота, моја мати, Србија. Скочим и, не уздајући се у свој глас, без збогом остај, одем у своју собу.
Замислих себи моје Ваљево, и њу у њему, и свет који прича о нама кад прођемо улицом: „Гледај га, завртила му памет Швабица”, и моја мати, црвених очију, која своје сопствене снахе не разуме, и деца мојих сестара и браће која се либе доћи
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
врлине његове, од којих за многе нико живи дотле није знао, а највише зна да приповеда каква Вавика или Бетика, каква Швабица, која се ту нашла и била на услузи збуњеним домаћинима.
Спомиње колико је њих »супруженски али невјенчано живећих« приволео да приме св. тајну брака; колико је Швабица и Мађарица извео из јеретичких заблуда и привео (заједно с безлобивом им дечицом) у крило православља и привенчао за
из оног другог кола, гледа и Сепла и Сепловицу и друге Швабе и Швабице како смешно играју, па отпоче: Игра Шваба и Швабица, А на Шваби кабаница; Боље игра кабаница Него Шваба и Швабица!
и Швабице како смешно играју, па отпоче: Игра Шваба и Швабица, А на Шваби кабаница; Боље игра кабаница Него Шваба и Швабица!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Хоћете да је узмем? — Не би’ био противан, ал’ само не допада ми се једно. — Шта вам се не допада? — Та знаш сам, Швабица је! — Па ви не бисте хтели Швабицу? — Не зато што је Швабица по језику, већ што није нашег закона.
— Шта вам се не допада? — Та знаш сам, Швабица је! — Па ви не бисте хтели Швабицу? — Не зато што је Швабица по језику, већ што није нашег закона. Шамика се зарумени, — надао се томе. Господар Софра је необорив православљанин.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ЛАЗА К. ЛАЗАРЕВИЋ Сав Лазаревић као човек налази се у своме књижевном делу. Швабица има сасвим аутобиографски карактер, у Вертеру, Ветру и у неколико одломака он уноси лично себе.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Откуд би, жено, таква госпођа као што је Роза јела мачке кад носи чизме боле од среског капетана? Да знаш, Роза Швабица једна је у целој Србији. Газда је чак из Крагујевца довео. И чим се Симка породи, иде у Пешту некој грофици да се нађе.
Ђорђе ми разбио гусле, а ја опет нове набавио. — Роза је бела као сир. И очи су јој беле. Кад се она, Швабица и туђа вера, петла око Симке, биће нешто горе од женског. А наопако је и радио Ђорђе.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Маџар си сам, а ја сам Српкиња, боља од тебе ! — осече се на њега гошћа. — Маџарица, Швабица — једна вјера, брате, а за мога побру дошла си као наручена. Је ли тако?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Једнога зимског јутра, нађен је Петар у својој соби доста тешко рањен, а старац у својој, везан и заптивених уста. Швабица је, за своју срећу, лежала у болници. Петар је оздравио, а старац наставио да куња.
Мало помало, о сенки је чуо Петар, па Швабица, па Мађарица, па и Љуба. Али је ту домаћа сплетка око „интимног” догађаја једне богаташке куће прекинута, и Љуба је и
Лазарићи, на пример, држали се врло резервисано. Паланка је тако тек после извесног времена сазнала да је Петрова Швабица прешла на други салаш, и да се Петар верио с ћерком поседника неког трећег салаша.
Ама шта је с тим Павлом? Мени је све заплетенији? Нешто има у њему туђе. Оно, истина, мати му је Швабица, покрштена Јеврејка, шта ли, али отац му је прави Србин и сасвим наш човек, и кућа се њихова води права српска кућа...
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
један кратак сензациони — али за родитеље врло поучителан — роман, у коме су јунаци млади Митанче Петракијев и нека Швабица Хермина...