Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Ђавоље! — рече старац. — Погинуо прошле недеље... – Од чега? – Од куршума — рече старац. – Па, ко га уби? – Швабо, а да ко ће! Био је јануар 1972. и путеви према том селу, што лежи на блатњавим обалама реке Тамиша, били су залеђени.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Да ја крадем, зар би мене трпео господин министар у служби? Чиновник не сме да краде, Швабо. Српски не сме, а ваш швапски може бити! — А, ти јуче крадила много! — смеје се Шваба.
Доста једна! — Не треба ваша жена. — Али мени треба твоја, Швабо. Али Шваба се није љутио. По неким нама непознатим законима који у васиони владају, некако се један другом ванредно
Тек ће му наш Јова рећи: »’Ајде, кажи, Швабо: Раскиселише ли ти се опанци?« А Шваба се мучи да изговори, зашишти као оно ракетла кад се запали, али никако не може
Таквим комедијама при картању збуни га Јова и Шваба редовно губи на »џандару«. — У шта играмо, Швабо? — пита га Јова. — Са једна кафа! — вели Шваба.
— У шта играмо, Швабо? — пита га Јова. — Са једна кафа! — вели Шваба. — Е па плати, Швабо, кафу, па узми једне старе карте, па се учи са твојом Швабицом, госпоја Катиком, па кад добро научиш, а ти онда дођи,
— А ко блатила моја кафа, а, Швабо? — пита га Јова. — Ја платила, — вели Шваба. — А ко пила кафа? — пита Јова. — Ја платила, а ти пила, — вели Шваба.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Момчина се поисправља на утрнула кољена, савија дланове око уста и гласно се продере: — Ехеј, Швабо, колико је сати, здравља ти?!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
пјешачити, кренућемо се ми на далеки — далеки пут — тако је увијек Мијо говорио — не могу да гледам, како се онај Швабо шири по мом добру, како руши и оба ра моје воћаре и моју шуму, коју су ове старе руке гајиле.
Нека кô мисле: пошô Швабо од Бање Луке, ударио на Кадину Воду, па ће сад преко Бронзаног Мајдана тамо у дубоку Крајину... Гони Крајишнике!
— Ви 'оћете да вам то приповједим? Е, моја дјецо, истровô је Швабо свијет, испоганио и превјерио. Ушла у народ некаква невјера и проклетство.
И ко таки Србин није није ни Србин, већ Швабо, Шокац, шпијун, издајник!“ Ја сам богме, велим, газда, мислио да ви тражите да царевина укине ову проклету трећину и
Ћипико, Иво - Пауци
Могао бих и побјећи преко границе? — Али се одмах предомисли: — Не, то није могуће данас, откад је мудри Швабо и тамо засјео... — Их, блажена она времена док је одмах преко планине турско било! .... Убиј крива, па се похајдучи...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Чизме већ имаш, Швабо! смеје се Нана. — Имаш, знаш ли? и јахаће панталоне. Срба пожеле то за себе, а ја не дадох друкчије него да и ти јашеш