Црњански, Милош - Сеобе 2
Ко зна, да ли је његова швалерка и жива, ко зна да ли је у Бечу. Али се и она сад појави у Павловом сећању. При крају прошлог рата – за аустријско
Па шта је дочекала? Тај човек матори, као коњ, нашао сад да му треба швалерка. Па је и у кућу доводи. Честњејши Исакович, онда поче госпожу Кумрију да теши.
Жена, која је шесторо родила, не напушта се лако, нити се, поред ње, доводи у кућу швалерка. Муж који то учини, не заслужује ни да му се име у устима кавом испира.
Тај глас запева: „Швалер био, батине добио! А швалерка остала девојка! О-о-о-ј!“ Познао је смех Филиповича. Неколико тренутака, Исакович остаде, као укопан, на постељи.
А у ком је била сретна, пет година. Непрекидно, пољубљива, као да је мужу, швалерка. Иако бременита, била је и сад лепа, са својим дивљим очима, и устима, али није више била извор веселости, у кући.
Павла да је у Миргород дошао, са једном, младом, лепотицом, која живи у кући пуковника Ракича, али која је Павлова швалерка, а зове се Текла, унука воскара Деспотовича из Будима.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
и не живи у Канади, него ту, на Душановцу! и није му стрина, него швалерка! ЦМИЉА: Коме швалерка? ЈАГОДА: Коме, томе мом профисору! А и он у ствари није профисор, него неки лакирер!
и не живи у Канади, него ту, на Душановцу! и није му стрина, него швалерка! ЦМИЉА: Коме швалерка? ЈАГОДА: Коме, томе мом профисору! А и он у ствари није профисор, него неки лакирер!
ЦМИЉА: Исте смо ти ми среће. Мени се, ко ноћас, слично десило, ако није и горе... ИКОНИЈА: А та његова стрина, швалерка, кажеш, Држи радњу за отварање рупица? ЈАГОДА: То сам тек синоћ открила, кад сам отишла.