Црњански, Милош - Сеобе 2
Он у својим сународницама, каже, никад не види женско, ни швалерку, него сестру. Удовац је и нема више намеру да се жени. Жене му и не требају.
А није хтео да швалерку избаци на улицу. Наговарајући Павла да је узме, он је понављао да је та лорфа, крај свега, створење мило, питомо и
Ана га онда нападе да је под старост довео швалерку у кућу, крај матере своје деце. А Трифун се онда подиже и поклони Ани, па рече да је у њеној кући, тако рећи, а да
Али се она никад више неће вратити. А да ли је видео, у Махали, швалерку, коју је Трифун, матори, довео у кућу? Шта на то вели?
Трифун не може да прежали швалерку. Иако Павле није ништа крив, и Трифун би могао да потегне пиштољчину. Оће Србо, богами!
Павле је удовац, па може лако разумети, како мора да је тешко, Трифуну. Изгубио је швалерку, која му је била за срце прирасла, толико. Та њихова сирота рођака, коју је Павле последњи видео.