Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Госпа Нола, наравно, створи му и скакавца.” Једном ју је неко запитао: како то да баш Швапче толико заволи. Госпа Нола, што обично није бивало, не одговори подуже, па онда рече одлучно и искрено: — Не знам ни ја
Не ваља то... А мали Лука, верујте да ми баш није мило да то за Швапче кажем, али морам истину говорити: на том је детету Божји благослов.
— Госпа Нола је миловала Швабу по рукама, и није знала да га већ дуго милује. — Глупости говориш, Швапче, али нека. Метни ми, богати, тај мелем за главу; место златног перја.