Употреба речи шврља у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Марко Ћосић, како га је онај дан видео где шврља око Николине куће. Стојна, како је осетила ватру, како је била сутрадан код баба-Јане врачаре.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

»Шта ли тај лудак шврља једнако туда?« упита Савка своје другарице које беху дошле код ње на честитање и посело, па с њом заједно извириле на

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ Прочитах писмо, на њему оста од суза безброј мрља, па склопих очи: завичај видим, пролеће тамо шврља. Кишица топла по гају шкропи и тугу зимску сапра, у родном крају и у мом срцу весело блесну Јапра.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

да је то некакав опасан поілу што је скоро с фронта дошао, па му све равно до Косова, и није им баш пријатно док он шврља по њима оним његовим крвавим очима, а из џепа руку никако не вади.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Увек шврља, нешто шушка, чисти, прибира камење и парчад ћерамида палих, пребачених са суседних зидова, увек наглас гунђајући, сама

Вода са чесме да свеже, слободно жубори, па да је баба спроводи по башти, да баба шврља по дворишту са мирним, истина строгим, али спокојним лицем...

И то не Младен дете, син, већ Младен. И онда је, као и пре, баба опет почела онако мирно, погурено да шврља по башти, око чесме, да дâ и кључеве од подрума, сандука. Мајка му бринула се о кући, готовљењу јела.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности