Црњански, Милош - Сеобе 2
Те чесме су шумеле и пљускале целу ноћ у провидном мраку. Миргород је, у септембру, мирисао, сав, на опалу липу, на шебој и жалфију. Петар Исакович био се населио у кућу, која је била кућерак, који је припадао Шевичу.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Змијом пејзаж, резбарија, са тромеђе у ме зија. Кукуриче петров цветак. За недељом каска петак. Изгонећи шебој-боју, вида Месец параноју, а зинувши, чак врх Тисе, каранфилом запали се.
Ко из шуме да изиђе, Љубовиђо Љубовиђе? У шебој се мрак облачи: то кошуљу љушти гуја. Језеро се разрогачи: зачује се алилуја.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Висока, крупна, коса црна ко зифт. А Ш не може да каже сасвим чисто, него шушка. Каже: шубара, шума, шаша, шишти, шебој, шустер, Шуњеварић. Каже: Шабац, шуногла, шустикла, шибица, штоф. ИКОНИЈА: Ви то ко из буквара, Боже ме прости!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
мрака с прозора је гледим, Па уздишем тако, чезнем и блиједим, А мајчино благо послује и ради, У широку софу жути шебој сади, До шебоја ђурђиц и каранфил мио, Уз црвен каранфил феслиђен се свио, Па кад вјетар духне кроз мурвине гране,
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А Зона се растужи обично тада и говори о смрти. — Кад умрем, нане, убаво да ме са’раниш... На гроб да ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину да ми посадиш!