Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
и возари спавају лађа самовољно плава, — куд је ветар окреће, туда и ходи, ама гдегод у крај и сама се прибије ако и шеврда тамо овамо по води, — такођер и ми.
те сећамо се свога зла: на другога се указује а приличан му и недознан сотога се пронеразује у себи те се боји и шеврда да се скрије гдегод... Заради зависти некад браћа Јосифа, свога им млађега брата, продадоше за роба Јегиптеном.