Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ово ми је већ пети-шести кога су одмамила Ђурина писма ...Ех, јадна мајко, да човјек није шепав ... Као да му чита мисли, умусана старина се диже, узима штап и креће вратима. — Куда, ђеде Васо?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
На Танасију нове цокуле, а на леђима жути телећак, где је сместио телефон. Онако шепав и мали, задимио лулу, ставио руке у џепове срозаних чакшира, прси се и захтева да му се чак и рудни возари склањају с
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Зашао сам му за леђа, и осветлио електричном лампом... Мали, шепав, сав срозан, трапуљао је за коњем држећи га за реп. — Алал ти вера, друже! — добацио сам му. — Тако Таса пегла!
За њима је журио и један без пушке, мали, шепав, у чизмама... Танасије. Пред остацима ровова застали су, зверајући на све стране. Неколицина приђоше обазриво...