Црњански, Милош - Сеобе 2
За тренутак, Грк је високо дигао рескрипт, замотан, и сав испреплетан црним шепутима, са којих су висили велики, црни, воштани печати.
Имао је шта да види. Неко му је био раскопчао хусарске чакшире, раздрешио учкур, и накитио га, шареним шепутима, тамо где им заиста није место.
Крупне, светле, црне очи. Коса му је била везана, по францески, у кику, напудровану, повезану, црним шепутима. Говорио је немецки Павлу, а сербски, одмах, прекинуо. Држао се љубазно, просвећено, али и надмено.
Он, Ђурђе, каже, заспи, као дете, чим спусти главу, на крило Ане. У својој црној кринолини, са црвеним, сомотским, шепутима, на грудима, Ана је стајала, тако, пред Павлом, неколико минута.
Кад је ушао у кућу, виде, на постељи, седећи, једну жену, у раскошној црнини, са шеширом, огромним, украшеним шепутима и перјем, какви су се у то време, у Вијени, носили – који су пола лица женског крили.
Црњански, Милош - Сеобе 1
они су, скоро сви, тражили погледом Исаковича и пратили га свуд, куда се по дворани кретао, газећи пажљиво за огромним шепутима и превезима Принцезе Матере.