Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
ма кога... Лети, на пример... колк’о тражиш на дан? — Па осам сребра... — Много... А зими? — Па дупло; шеснајст сребра. — Хој, хој! То је бо’ме папрено, Петре синко! А у јесен? — Па к’о и у зиму, шеснајст. — То је, бо’ме, много.
А зими? — Па дупло; шеснајст сребра. — Хој, хој! То је бо’ме папрено, Петре синко! А у јесен? — Па к’о и у зиму, шеснајст. — То је, бо’ме, много. Много, много... — Е, па јесен је, блато је, горе нег’ и сува зима ил’ снег.
нико вас од моји’ друкчије и не зове него »наш господин-парок«... — Па, кол’ко дакле тражиш? — Па рек’о сам: шеснајст сребра. — Осам... Петре. — А па мало је, мало, господин-попо, није сад лето. — Па пролепшаће се! Мора се пролепшати.
— Четрнајст, господин-попо; ’ајд’, дајте ето дванајст сребра и још једнога да узмем у кола, — да истерам бар тако ти’ шеснајст сребра. Ето, нађ’те ви још једног, па да вас возим не за осам него за шест сребра!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
— »Г. сочинитељ, опростите што вам жустрину прекидосмо. Ваш јунак од шеснајст година ујашио коња, па бега; ми сад за њим да трчимо, а и не познајемо га.
у свет, твоме определенију пустити, јер кад је Велимир од дванајст година толико учинио, шта ћеш ти учинити моћи од шеснајст. Зато, синко, ено ти коњ у штали, оседлај га и иди куд знаш да ће за тебе најбоље бити.