Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
И ја бих у вреви да врвим, осама на тргу ме снађе, тишина њином хуку: куд они шестарим, са рујних лица штијем лобање коб. Прострели, о, прострели ме раба. Промину њином сабласно ово остајање.