Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
“ Онда су шесторне запреге прилазиле својим возовима и настало је запрезање. Наједном се пољана зацрнела од топова н коња.
Мртви војници су лежали као опало лишће. Топови и каре били су окренути у разним правцима, шесторне запреге мртве. Између коњских лешева види се рука или нога несрећних возара.
А кроз прасак топова и грмљавину неба, једва се чуо дрхтави звук трубе, позивајући предњаке. Као вихор, излетале су шесторне запреге из кукуруза, осветљене муњама, и у месту се зауставише код својих топова и кара. — Четврти топ нека дејствује.
Пред нама су топови растурени у нереду, као стара гвожђурија, а пред њима побијене шесторне запреге, па се трупине коња изнадувале и копите високо штрче... Преко топа пресамићен леш, сигурно артиљерца...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— говорио је брзо и окрете се војницима. Потрчао сам низ падину. А путем, као да је витлао оркан, јуриле су шесторне запреге највећим трком.
Војници се попеше на коње. Неке возове вукле су шесторне, друге четворне запреге. Једну кару повукоше само рудни коњи. Како је који воз приправан, одлепљује се и јури у правцу