Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
који је Хаџи-бегу на Штиру рану однео (јербо је соколска нахија јоште политично под Турцима) и он из своје добре шешане неколико избаци и једнога уби у шанцу. Један повика од наши̓: „Аферим Гача!
Речени Марко убије Зеина, пак баци шоцу а узме Зеинову шешану, но од шешане не имајући фишека да напуни но празном се кијачки бранио, и сав кундак о Турке испребијо, док млого Турака салете и из
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
врцао главом, камен му се измакао испод ње, ах сад кад потече да се (тобож) цјелива са дјевојком, удари зубима о цијев шешане, те се окрвави... Чудна сна у Црногорца који је запао у бусију, у дугу крваву! Чудна сна да га Бог убије!
Марко први искочи на друм, с јатаганом у руци. Већ замахнуо бјеше да посјече бега, али овај опали из своје шешане па хитро из обје кубуре на Марка, а у исто вријеме повика: „А, Алија и Мујо, црн ви образ! зар ме остависте?