Јакшић, Ђура - ПРОЗА
кад је свануло, цела је Кикинда говорила како је неки зликовац напао на кућу господина комораша (то је онај у панама-шеширу), како је похару учинио, како је однео дијамантске и брилијантске наките које је милостива госпођа о празницима и
— Јест, јест! — додаде други дебељко, у гарибалдовском шеширу, лица правилног, али одвратног. — То је истина, а ми сви знамо како наши великаши о њима и њима подобнима мисле.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
А он неку белу књигу чита, са скакавцем на сламном шеширу! МИКЕНА По дебелим зидинама беле се, напросто процвале, ученице из Енглеске!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Него овако у овом масном шеширу и дороцу, па и не мили ми се ни да погледам кудгођ... Ето, па и овако, какав сам да сам...
Затутњила Ержа онако босонога, и отвори капију кроз која улазе кола, а у њима поп Ћира, сав прашан, у неком старом шеширу који је још ђаком купио. — Добро дошли! — Боље вас наш’о — рече поп Ћира, скидајући се с кола.
А кад смо изашли и пошли кући, а он највеселији од свију нас, па мене шаком по шеширу, па ми каже: »Ао, кандило ти туњаво, унцуте један! Ала имаш здраве и добре очи, деране! Ала и не знаш шта ваља!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад га је оставила, поче да тражи неке игле, у свом шеширу, који јој је љубавник био избацио, и да, са иглама у зубима, намешта косу. Затим убриса сузе и окрену леђа Исаковичу.
Павле је дрхтао од беса и гађења. Текла је стајала непомично, загледана у њега. У својој лакој хаљини, и шеширу, чинила се као неки летњи лепи дан, који је ушао у ту ругобу, у тај бирт, који су Славонци звали Енгел.
Могла је да чека обнову рата мирно. Између јаросних, аустријских ђенерала, са нојевим перјем на шеширу, и турских армија, текла је, и шумела, разливена Тиса, трепериле су, ноћу, безмерне баруштине, простирале су се
Неке накараде, са нојевим перјем на шеширу. Који са собом, у битке, доглед носи. А који нове официре, у пуку, при представљању, гледа, кроз лорњон.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Дошла је предвече, у немачким хаљинама. По сахата се онако у шеширу разговарала с Јовом, а затим су испод руке у љубазном разговору отишли у кафану на вечеру за инат душманима.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Сила се бијаше обрадовао шеширу, те се и не сјећаше мараме док не огладње. Како осјети глад, видје да нема шта јести, он брже боље удари магарца и кад
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СТАНИЈА: Ама зашто је не туриш на једну страну? ЉУБА: Нека, мајка, кад све носе овако, могу и ја. 8. ПИЈАДА у шеширу, кад говори све маја главом афектира у изговору, а ж изговара као дебље з, ш као подмукло с, ч као ц итд. ПРЕЂАШЊЕ.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
На вратнице уђе висок, плав, сувоњав младић у кратку капутићу и накривљеном меком шеширу на глави. Иђаше кицошки, некако подигравајући у ходу, исправљене главе а погнутих леђа унапред.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Јесте. Он ће дотле да послужује све, па чак и оног тамо необријаног у оном клопавом и раскоканом сламњем шеширу, са пропалим перчином, што се сви с њим шале, јер држе да имају права на то.
Тада би Светислав оставио Тешмана и обрнуо се Крсману (тако се звао онај у сламњем шеширу) и њега би задиркивао. Крсман је све то којекако сносио, јер је рачунао да има фајде од познанства и разговора са
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
те вид̓о крај мирисних леја, У парку, уз песму сакривених гнезда, С витицама густим, с велом, и, ко звезда, На белом шеширу црна орхидеја, Тајанствени сутон, пун љубави страсне, Шаптао је чежњу кроз мирисне гране, Док последња румен на
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
сам те вид'о крај мирисних леја, У парку, уз песму сакривених гнезда, С витицама, с велом и, к'о црна звезда, На белом шеширу црна орхидеја, Тајанствени сутон, пун љубави страсне, Шаптао је чежњу кроз мирисне гране; Док последња румен на
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
У свечаном оделу и великом црном шеширу, са приметно краћом десном руком коју је редовно подизао у висину очију кад се здравио, кратковид и врло збуњен, кум
се мало, из оне несвести, поврате после подне, кад облаче герок, дугачак до испод колена, и лети у преклањском сламном шеширу што се жути као и њихови образи, а зими у полуцилиндеру који се сјакти као и њихове ципеле, јер се истом четком
Ћипико, Иво - Пауци
— Немојте, чисто све гори! — одговори младић, обрисав марамом главу. Иво повије обод на шеширу и упути се полагано с њима. За њима ходаше и друга чељад.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
комбинезона и каубојски шешир широка обода, па чим је стигао у логор, одмах је помрачио славу Стричевом припростом шеширу од сламе и картона.
Он се зачуђено загледа у натпис на дечакову шеширу, поче лагано да сриче слово по слово, а онда се злурадо исцери: — А ту ли се кријеш, птичице!
— Ни ови иза мене не гледају куд пуцају! — трже се дјечак. — Како не гледају, јадна ти мајка, а шта ти је ово на шеширу? Стриц скиде шешир и у чуду се загледа у двије рупе које су се однекуд отвориле на њему. — Пази шта је ово?
Ипак ти хвала што си се потрудио. — И толику ватру појео — додаде Стриц и, гледајући рупе на свом шеширу, замишљено прогунђа. — Овдје ушла, овдје изишла, пази ти ње.
Већ унапријед се сладио својом причом о пуцњави, трци и о свом изрешетаном шеширу. — Их, а ја се само окренем и језик им исплазим, а они из пушака — прас, прас! — па кроз мој шешир.
Љут и посрамљен, Стриц се исправи, сједе и развика се: — Ништа, ништа! А ове рупе на шеширу? Погледајте само! Је ли ово од пушака или од мачкова репа?!
— Није свак страшљивац као ти! — пецну га Луња. — Страшљивац, страшљивац! А погледај рупе на мом шеширу! — разгоропади се Стриц — је ли то од пушчаних зрна или је од мачкова репа?