Јакшић, Ђура - ПРОЗА
оданде ће све лепо видети; голема гробља, нове гробове, разбојишта крвава, а њу сјајну: „Ђе се, млада, по разбоју шеће, Те преврће по крви јунаке...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
одрекосте, кад помислим да они беху робље незаробљено ни криви ни дужни; кад помислим како се прави кривац безбрижно шеће по Црној Бари — у мени се узмути утроба!... Чини ми се, е се мајчина храна буни у мени и проклиње ме!...
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Ако ли је Ружичић и онда не усхте, онда ће у пркос за Љубу поћи. Љуба се са фрајла-Јулком у башти шеће. Већ му је љубав на врх језика дошла. Дођу до врата; Љуба заустави фрајлу. — Ал’, молим, станите само мало.
Берберин ужасно груне на дно каце, а каца одјекну. Марко се задовољан шеће даље па до пенџера Мициних, и све јој исприча.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
У соби је био један бео глават мачак па се по соби шеће. Профит устане. — А да лепа велика мачка. Тај ’вата пацове, такав да ми је.
Мати и сестра, игра им срце од радости, са Шамиком се диче. Господичне, кад се Шамика шеће, отварају жалузине, или потајно извирују.
Али Шамика и јесте изгледао примамљиво, демонски, па кад се шеће у кратком капуту, са шест џепова напред, а на левој страни горе из џепа му вири свилена „шамоа” марама, свакој срце
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Зар си ми се баш узалуд, мила, Тако лепо данас окитила, Зар ти неси то просула цвеће Да по њему моје злато шеће? Цвећа красна видим овде сила, Ал' најлепши де си оставила? Врело јечи, а цветићи туже, Јера нема међу њима руже.
) ЂАЧКИ РАСТАНАК Неси, бреже, чудо ти за око, Не дижеш се до неба високо, Неси гора умилнога латка, Кад ко шеће да је шетња слатка, Ни се вода са камена слива, Кад ко легне да слађе почива, А ко тражи за весеље цвеће — Заман
Брзо Хајка мимо прве хити: „Тамо“, вели, „тамо мора бити.“ Где гомиле стоје понајвеће Тамо јадна Хајкуна се шеће, Мало било, за дуго не било, Срце Хајку није преварило, Тамо она нађе сунце своје, Тамо лежи њезин Радивоје.
Ено шеће из горице соко, Око њега оно пусто перје, Дваест друга, дваест златних пера, Сваком вјера тврђа од камена, Њима виј
Већ стигоше, Милун понајприје, Већ је силан у двор уљегао, Иде мудро, пази на све стране, Право шеће јунак ка стубама, Већ је до њих — гледну — богме Турчин, Земљи пао, пушку преко крила, Уза стубе главу наслонио,
(НУТО ЈАДА ЗА МОМИЦЕ) Нуто јада за момице, Нуто чудне мреже: Око момка лубенице Попустиле вреже. Туда шеће једна бела; Он из вреже вирну: „Јао, врежо, дела, дела, У срце ме дирну!
својом вако писат оде: — Смеје се небо, а сунашце гледа Одозго доле на земаљска чеда; Но један доле по земљи се шеће, Рекâ би нема кâ остали среће.
Но то на лицу његовом не пише. Бијаше лепо, беше прамалеће, А силни народ тамо-амо шеће, Тај тражи сунца, онај тражи лада, Ту видиш старца, онде момка млада, Ту видиш снашу, ту мому танану, А онде видиш
чуо да ће сада туда проћи, И то га нагна овамо по ноћи, Па још се љути што га нема веће, Зато се, клети, тамо-амо шеће. Ал' опет стаде, опет прислушкује, Упути с' друму — да ли што чује?
њему душу из недара трже, А грешно тело на земљицу врже, Срдашце њему могло б' бити сретно, Ал' зашто каткад он ту шеће сетно, Па за стол седне, лати неке књиге, И веље њему удвоје се бриге?
Њи чита дуго, чита и премеће, Па баци тад и замишљен се шеће, Тад гледне неке на зиду артије, Па гледа тамо и мери и штије, Те седне за стол, нешто забележи, Па онда опет
Ал' јасне горе код Стојана свеће, Он мисли нешто, тамо-амо шеће, Па онда стаде, и за стола седа, — Ал' ето к њему два момчића бледа.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
КОЛО Мрак се црни небом шеће, хоће да га покрије, под пазухо главу меће тамбурице божије. Бледа глава, месец бледи, месец бледи пуначак, свуд
Паучином си сапет у крили', гмизави паук по теби мили, шеће се по твом срцу стрвену, сиса ти плаву крв и црвену, а ти зар живиш, зар очекиваш?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад буде други дан ујутру, он се опет оправи са слугом, седне на коња, па све поред језера шеће. Слуга опет нађе згоду те му дуне за врат из мешчића, а он одмах заспи као мртав.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
бега Јован-бега, Има ли што љепше погледати, К’о дјевојке како жетву жању, За њим’ вежу момци нежењени, За њим’ шеће беже Јован-беже, Те погледа мобу накићену, Мобу гледа, а моби говори: “Моја мобо, не просипај класје, Далеко је до
204. Оно моје што на путу шеће, Путем шеће, а плећима креће, Чини ми се, преварит’ ме неће; Три пута ме лане погледао, А прољетос оком намигнуо,
204. Оно моје што на путу шеће, Путем шеће, а плећима креће, Чини ми се, преварит’ ме неће; Три пута ме лане погледао, А прољетос оком намигнуо, А вечерас
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Оста нам једино крв. Ој. Она је наш страшан понос. ГРОТЕСКА Зидајте храм бео ко манастир. Нек шеће у њему Месец сам и плаче ноћ и мир. А на храм дижите црну сфингу народа мог.
Нек се све звезде што језде осврну за смех чудовишта тог. Зидајте храм бео ко манастир. Нек шеће у њему Месец сам и плаче ноћ и мир.
Зидајте храм бео ко манастир. Нек шеће у њему Месец сам и плаче ноћ и мир. НАША ЕЛЕГИЈА И боли нас. Грачанице више нема, шта би нам таковска гробља?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А овако, — таман како треба! Он се само шеће по скупљеном свету и Циганима и ужива. Наређује и ранжира, а пламен од запаљених буради и мешина од катрана осветљава
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
А ја нећу за пупавца, За пупавца, за губавца, Већ ја хоћу за голуба, Који шеће по пшеници, У жутијех чизмичица, У модријех димличица.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад буде други дан у јутру, он се опет оправи са слугом, седне на коња, па све поред језера шеће. Слуга опет нађе згоду те му дуне за врат из мешчића, а он одмах заспи као мртав.
одело, те постао са свим други: није више ни ће | лав него леп момак што може бити, па узјахао на онога коња, те се шеће по башчи, а коњ да се помами под њим: све му варнице из ноздрва севају.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ја, каква је пуста! Тако ми имáна, Стид је не би било да је код Султана! Па још када шеће и плећима креће, Ни хоџин ми запис више помоћ' неће! Ја јој назвах селам.
шта је кам; За кршне кланце он је слуш'о можда, Али по њима није иш'о сам; За њега свет је перивој од ружа, По цвећу шеће као паун млад, Његова душа језеро је мирно, Његов се никад не колеба над. В. Илић ЦXXИИИ 4 Истина, гдје је?...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад буде други дан ујутру, он се опет оправи са слугом, седне на коња, па све поред језера шеће. Слуга опет нађе згоду те му дуне за врат из мешчића, а он одмах заспи као мртав.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Што се трагична девојка, несуђена заручница која „шеће по разбоју млада“, зове управо Косовка? Њему је било непријатно, али ни мени није било лакше.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Бŷните се, бŷните се, и питате: Зашто то? Над „Шетњама Новосадским“ данас пише цифра сто. Абуказем данас шеће стотинити ево крат.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ІІІ Јуче чарах пролеће и цвеће, Да се по њем’ шеће; Будих горе, да зелен прихвате, И славује да се песме лате; Причах извор из вилиних двора, Од ког болник оздравити
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ил’ у мојој градини, Ил’ у туђој садини, Мома шеће стасаста, У облику красаста; Бела, мека кожица Мајчина јој кошица; Место лишћа зелена На њој леја селена, Млађаност га
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Ви њега морете, ако закон допушта, и у свилу и у кадиву обући, па га онда пустити нек се шеће по чаршији, не буди примијењено, ко какав пријестолник.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Видим већ неког голобрадог момка како се овуда шеће као паун у светлуцавим грчким хаљинама. Важан је, уображен, са уображеним презривим смешком који му лебди око нежне
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Али по њима није ишô сам. За њега свет је перивој од ружа, По цвећу шеће као паун млад, Његова душа језеро је мирно, Његов се никад не колеба над.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ја каква је, пуста! Тако ми имана, Стид је не би било да је код султана! Па још када шеће и плећима креће... — Ни хоџин ми запис више помоћ неће!... Ја јој назвах селам.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
кутија шећера; кад говори — кâ да голуб гуче, кад се смије — кâ да бисер сије, кад погледа — како соко сиви, кад се шеће — као пауница. Између разних општих места посебан значај има тзв. епско понављање.
даница на истоку звезда; јесте њима путовати време на Косово, лепо поље равно, на рочиште честитоме кнезу; па се шеће коњма у ахаре, па изведе два коња витеза, оседла и и оправи лепо, једног себи, другог господару; па се шеће у
се шеће коњма у ахаре, па изведе два коња витеза, оседла и и оправи лепо, једног себи, другог господару; па се шеће у господске дворе, и изнесе крстат свилен барјак, на коме је дванаест крстова, сви дванаест од чистога злата, и икона
дванаест од чистога злата, и икона светога Јована, крсно име Мусића Стевана; прислони га уз господског двора, па се шеће горе на чардаке, да пробуди господара свога.
Она иде на Косово равно, па се шеће по разбоју млада, по разбоју честитога кнеза, те преврће по крви јунаке. Ког јунака у животу нађе, умива га лађаном
Мајке немам, а сестрице немам, а јоште се оженио нисам, да по тебе љуба моја шеће; ал' тако ме не родила мајка, већ кобила која бедевију, запросићу у цара ђевојку: јал' ће ми је царе поклонити, јали
Пак се Марко под шатора шеће: Арап седи, пије вино ладно, служи му га млада и девојка; божју помоћ називао Марко: „Божја помоћ, драги господине!
Расрди се војвода сибињска, па припаса сабљу оковану, па се краљу под шатора шеће: „Краљу Ђурђу од Маћедоније, оди, краљу, да се променимо: дај ти мени дванаест војвода, голе, босе, у кошуљи
кутија шећера; кад говори — кâ да голуб гуче, кад се смије — кâ да бисер сије, кад погледа — како соко сиви, кад се шеће — као пауница; побратиме, сва ти је гиздава, далеко јој, веле, друге није.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
само ноћни стражар далеко тамо у мраку што се види и чује како нешто разговара с хаџи—Јордановим мачком који се полако шеће о черамидама високога зида. — Што ти требам?— прошапта Зона тихо и пажљиво. Васка је разумела.