Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Хтео сам да јој кажем како је волим, а онда се уплаших да ће почети да се смеје. Наилазак дресине с радницима из шећеране спасао ме је од тога. Морали смо да се дигнемо са шина, а било је већ крајње време.
Опет чух хор жаба. Онда другим колосеком прође дресина. То су се радници враћали из шећеране и певали. Један од њих рече: - Гле, професоров син! - и добаци ми цигарету.