Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
То би био исувише скуп спорт, говорио је. - Зашто си рекао да немаш књиге? - приближио ми се, а глас му је постао шећерасто мек. - Да нема ко да ти их купи? Зграбио ме је за ревере капутића и сада сам знао шта је на дневном реду.
Писао сам полако осећајући непрестано Рашидин светли поглед у потиљку и писмо је испало шећерасто узнемирено. То сам схватио тек касније кад је Атаман зазвиждао трипут под прозором моје куће, али времена за исправке