Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Ту се сад о трговини почеше надметати. Љуба је једнако својим речима онамо шибао, као да баш није мали трговац, а и господар Пера говорио је као какав „гросхандлер“.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тек тад поче да трчи под пљуском што га је шибао невешто, по глави, врату, грудима и леђима. Урлајући од бола, а везаних руку, крвав, трчао је тешко, вијући се,
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
То је био јак песнички таленат, богата и пуна песничка душа, из које је десетинама година шибао млаз велике поезије. Експанзивна песничка снага, богатство унутрашњега живота, покретан, отворен и стваралачки дух,
Планине су за њега »маснице«, остаци божја бича када је шибао земљу због њених црних дела; злато је пак жути гној у тим масницама. Небо је »угнута стопа Господа Бога«.
Милићевић, Вук - Беспуће
И кад је сио у саонице, како је резала зима, како је шибао вјетар, сух и хладан, по простору који се смрзао. Небо је било залеђено и сиво.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Зачућен газда прогунђа нато: „Истопи магла гусака јато!“ Касније газда у гневу љутом, по густој магли шибао прутом: „Ни од кога ја се варати не дам, врати ми, магло, гусака седам! . . .
Краков, Станислав - КРИЛА
Изгубила се чежња далеких летова и песма арлекина у зраку. Ваздух више није љубио пољупцима већ шибао канџијама. Осећала се само доле бездан земље, видели пламени шрапнела и почела да чује грмљава.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
изгине, Па, издишући, нека замоли Да види прамен њене косице — Са бичем бих му мутне зенице Одморном руком грозно шибао, Вичући силном паши на уво: „Ево ти, пашо, целог курјука!...“ (Главаш напред, а за њиме Исак, Вук и Радак излазе.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Та сви ђаволи Противу тебе да се завере, Та мачем бих им тело ваздушно Немилостиво донде шибао, Докле се не би земља распала, Да прими цара мрака вечитог. ....
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
мала, чуј крај једне приче: Био је један џин свемоћне власти, Оркан је роб му био с пуно части А он је море шибао што риче.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Стој, стој! — праснуше за њим још два повика, али је дјечак попут вихора шибао кроз ниско шикарје. — Спазили су ме!