Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ЧУДО У ЗИМИ Откуд ова олуја у ово доба? Дува двеста на сат! Севне близу ко шибица! Боже Господе, и заштитниче, свети Георгије, не објављујте ми се муњом усред зиме, ни дугом у облаку, кад јој
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
и Дунав из авиона изгледали као сребрне траке везане у машну, а „Албанија” и солитери на Новом Београду као кутије шибица поређане усправно или водоравно.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
То су најчешће: бели лук (заштита од вештице), шибица (да не плаче), јеленкови рогови (за здравље), цвеће урочак (од урока), затим зрно пшенице, самотворна бритвица, зрно
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
И ти би сад с угарком тамо под ме ...медресу, а? Еј, тешко мени. Хајд овамо у ћошак, да ти покажем како се креше шибица.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Унутра, наравно, носе спаваћицу; на срећу, данас су спаваћице тако кратке и тако танке да без муке стају и у кутију од шибица, а да се палидрвца не морају избацити напоље; ту је и четкица за зубе, пасту ће већ наћи тамо где буду пајкиле, бочица
Све му димови исфуравају на уши. У реду, нек се трује, мислим се као ја — њему допада — али ми онда нестане шибица. Имаш ли једно запаљење?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
оцеђеном меду из њега; восковарина турма — караван ћа — чак ћемер — појас с кесом, у коме се чува новац ћибрет — шибица Ћорава Анђелија — јак, силовит ветар, обично с мећавом ћос-баша — најглавнији ћоса убао, -баа — бунар; студенац
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Каже: шубара, шума, шаша, шишти, шебој, шустер, Шуњеварић. Каже: Шабац, шуногла, шустикла, шибица, штоф. ИКОНИЈА: Ви то ко из буквара, Боже ме прости! Сигурно би се сетила, да сам је видла. Познајем сваког у фасу.
Ћипико, Иво - Приповетке
Купује те вечери потребито за сутра: турицу дувана, шибица, комад круха и добру скленицу вина. Приреди тршчицу, измјени сагњиле струне, очисти удице, па, док дан освоји, спусти
Ћипико, Иво - Пауци
— Видиш, зими су ове каменице пуне воде, прича јој. — Причекај! — И, пустивши је, потражи шибица и о беневреке упали двије наједанпут. Посвијетли. — Гледај овај камен, би ли рекао: вук је из планине!
— упита шјор Луку. Па извади укусну кутију за цигарете и извади из ње једну. — Молим! — и узе из руке од Ива кутију шибица којом се он бесвјесно играо; извади шибицу, махне њоме о банак и припали. Шјор Лука премишља и пребире карте.