Употреба речи шикаре у књижевним делима


Милићевић, Вук - Беспуће

Чују се весели, храпави гласови гдје се довикују, под сунцем које се диже и које почима да шиба својим зракама. Из шикаре, на трњу, плаве се њихових прслуци.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Мили чета кувара Перајице на зачељу колоне, гњура се све више у непознате шикаре, гајеве и кланце, а Грмеч, рођена планина, тек ту и тамо покаже своја грбава леђа, већ увелико избрисана даљином,

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

И прионуће на рад, искрчиће големе шикаре око Саборишта, претвориће у родна поља врзињаке, честе, церове шуме, пусте пропланке, начиниће скровишта од грања и

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Она је под крај живота становала, за кирију, у некадашњој чељадској кући некада њихове шикаре, и имала приход свега још од једног малог забрана.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Предузимљиви Стриц већ је чучао високо у крошњи родна ораха на другој страни шикаре и дерњао се: — Аха, држи га, држи! Охо, ево га! Ево још двојица! Иха, брзо хватај, у њедра трпај!

и пуста мјеста, а сад би се само сјетио да припада чети — Јованчетовој чети — и већ би храбро ударио посред најгушће шикаре, кроз таму и хук вјетра. Та шта му ко може!

— подругљиво рече кнез. — Ту сам ја! — зачу се иза кнежевих леђа нечији одрешит глас и из густе шикаре испаде на пут Јованче, гологлав, изгребан и гарав.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности