Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Узан камени пут претвори се у стрму козју стазу кроз шикару. Омамљени августовском јаром, гуштери су их лењо гледали својим препотопски старим очима са врелог камења дуж пута.
свој обраслој у шикару која је човеку досезала до паса, а дан касније — у потпуно пустом и претужном Месечевом пределу, на некој црвеној
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Као Мате с громом. — Шта ћеш кад се мора ... Сљедећег дана, у рано јутро, Милош се упути узаном стазом, кроз шикару, према ивици брдског хрбата. Одозго се отварао поглед на тијесну долину рјечице поред које се провлачио друм.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
А сад, у слободи, тај човек напустио своја брда, своје чардаке и сељачко господство, па сишао у ову косовску шикару да поново скућава. Зашто? 3емље је и горе доста имао, шуме и планине још више, лова и лепих изгледа такође.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
'Оћемо ли, госпоја, поред гробља, или ћемо на шикару? — Ето видиш да има више путева. — Госпа Нола уздахну. — Терај поред гробља, туда је најкраће и сигурно да не залутамо.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Гдје су? Куд иду? — Ево их уз пут. Иду твојој кући. Николетина се обазре лијево-десно и повуче дјечаке у густу шикару повише баште. — Овамо, брзо! Послије пет минута стигоше усташе.
— Дедер, ноге јуначке, покажите се! Потрчао је укосо преко шумарка и тек што је доспио у ријетку ниску шикару на другом крају, кад с друма грмну оштар глас: — Стој!
— Како нема? — јави се Ник. — Нема. Војска заобилази и опкољава Гај. Ми смо једва промакли кроз неку шикару. Пођемо ли сад напоље, похватаће нас као пилиће. — Па шта ћемо сад? — препаде се Стриц и сједе на земљу.
Погледам ли само неку шикару, одмах знам гдје се, по прилици, крију дјечаци, а гдје сједе дјевојчице забављене брбљањем.