Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Стој, стој! — праснуше за њим још два повика, али је дјечак попут вихора шибао кроз ниско шикарје. — Спазили су ме! — сину му кроз главу, док је наслијепо, из пуне снаге, ломио кроз млад честар, а онда одједном
— скоро ускликну Јованче. — У-ух, гле каква је стрмина испод нас. Размичући танко јасеново шикарје пред отвором, они се опрезно и плашљиво надвирише над стрмен под собом.