Употреба речи шикља у књижевним делима


Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Топлота осваја, у земуницама успарина, и Траило прича како са једног извора до његове куће шикља млаз воде из луле, дебео као рука.

То вапије за помоћ нишанџија Ђорђе, чија цела рука виси на једном парчету коже, док му из рамена шикља млаз крви. Засипа крв војнике, који журно цепају кошуље да би му запушили рану. — Сеци руку! — виче неко. — А-а-а!...

! — Нашу свињу украли, ене је, ене, господине потпоручниче. На предњаку каре угледасмо закланог вепра, крв му шикља из ране, па отиче низ платформу предњака. - Оца вам вашег — викну из баса потпоручник Александар — каква ваша свиња...

Коморџије се распршташе. Један коњ са товаром паде. Око нас гамижу рањеници, грубо привезани, па им из свежих рана шикља крв.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Па онда једно уво, па друго, па гледај га онако чуљава како се превија, а крв шикља... Па онда забоди једном у трбух и реци: ово ти је, господине писаре, за онај први разред...« »Не, не... то не ваља.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности