Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Милован Глишић ПРИПОВЕТКЕ Садржај РОГА 2 ГЛАВА ШЕЋЕРА 22 СВИРАЧ 50 ШИЛО ЗА ОГЊИЛО 71 ЗЛОСЛУТНИ БРОЈ 85 НИ ОКО ШТА 97 РАСПИС 109 РЕДАК ЗВЕР 124 ПОСЛЕ ДЕВЕДЕСЕТ ГОДИНА 136 ПРВА
И сад, кад људи хоће да кажу какав крајњи каишарлук — рећи ће: »Најмио Милун свирача!« ШИЛО ЗА ОГЊИЛО Ћир Трпко не продаје више ни бозу ни кокице.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Не знаш како је наручит тај Иванко... Ама као кремен... Поуздан, сигуран — свуд ти се прометне као шило!... Богами!... — Не богми се!... Кад ти кога хвалиш, он вреди! — рече Станко.
Заврзан је јуришао немилице у најгушће редове турске... За тренут-два нестаде га, па га тек видиш како се, као шило, пробио, пролећући као стрелица и узвикујући: — Тако, Клемпо!... Алал ти вера, Јовица!...
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СРЕТА: Дај ми овај калуп. (Султана му донесе, пак опет седне.) СРЕТА: Пело! СУЛТАНА: Чујем. СРЕТА: Пало ми је шило, домашидер га. СУЛТАНА: Ах! (Домаши му, пак и опет седне радити.) СРЕТА (радећи пева).
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
кад на грани, нешто чучи, море мани, ни у сну се то не снило: страг лепеза, напријед шило! Ни једноме не би мило! Повикаше сви у мах: „Ко си, казуј сад одмах, јер нас грдно хвата страх!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Змија) 154 — Ни ранар, ни видар, а свакоме крв пусти? (Комарац) 155 — Озго јаре, оздо јање, спријед шило, остраг виле? (Ластавица) 156 — Оре као орач, црно као ковач?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
116. Сламна кућа, гвоздени притисци. 117. Споља тело, а унутра кошуља. 118. Спријед шило, страга вило, оздол артија, озгор мантија. 119. Старац сједи под воћком, покрио се обојком, заложио брабоњком. 120.
Краков, Станислав - КРИЛА
Ускомеша се цела јаруга. Купиле се ствари и спрема товарила. Још би по који војник застајао и дуго тражио изгубљено шило.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
Шапца Уловио једног врапца Рекоше ми буди шустер Паде лустер Бићу шустер Нешто ми се горко збило Убоде ме оштро шило Рекоше ми буди џокеј Океј океј Бићу џокеј Издаде ме и ту срећа Падох с коња као врећа ЈЕДНОМ КАД МЕ ЗВАО РАК