Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Мирка, слугу Рајковога, Ма какав је за милог му бога: Вас у крви, а сетнога лица, Једва свога што с' држи коњица, Шинуле га гује наопако, Гојко скочи: „Окле, брате, тако? Бог ти вишњи дао срећу бољу, Ал' ти носиш јаде и невољу.