Сремац, Стеван - ПРОЗА
год би одаџија Аћим узео ту табакеру у руке, смејао би се слатко; вечно би је разгледао и редовно би рекао: »Е што је ширет! Е несрећник!«, а то би се Јове тицало.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Како вам се чини? — Смешан чича. Не знам само да ли ће моћи радити. — Ширет велики, одговори он и предахну, као да свали с плећа велики терет. Оде да купи што за ручак...
Полако!... Сваки је почетак тежак. — Али, молим вас, ко може да се не љути кад види овако мало дете, а препредено и ширет к’о и чича Стојан. Ја га опомињем што је немирно, а оно се осврће на другове, као да и оно тражи ко је то немиран.
— Жалите јамачно и сад? — Е, не могу довека жалити... свему има краја. Мислите ли да би вас овај ширет жалио ?... Љубица поцрвене и обори главу. Не би јој по вољи одговор. Каква је то љубав, да се тако брзо заборави!...