Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Тај ми се мирис са зујањем пчеле испод капака заклопљених, кроз цело тело, до врхова прстију, шири, и за трен - дубљи од века у сунчеве облаке тај мирис ме носи, са раном без лека, са светом без наде, тај
У овом мраку множе се омче и куке, свињска куга и међ људе се шири. У овом мраку стављају на муке и секу оног који браћу мири.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
порфири, Сав покривен златом и пурпурном свилом: Изгледа дух страсни Диоклецијана Над драгим се морем далматинским шири, У сунчано вече једног Царског Дана.
И мирише море рибом; док за хумом Свод се стакли, шири, мру и задње сене... Знам, некад кô дете, у свитање зоре, Истим овим путем силажах на море, И свагда ме срео
Зли жреци данас причест кваре; Губа је у свим торима... Над твојим царством мрак се шири, Ветрови црни дувају: Сад нашу савест бране жбири, Лупежи благо чувају. („Американски Србобран“, 30.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Сав свет је она, и она сав свет! И у грудима ми се нешто све више шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све више, и опет је она, и само она што тако силно пуни и распиње
Сав свет је она, и она сав свет! И у грудима ми се нешто све више шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све више, и опет је она, и само она што тако силно пуни и распиње моје груди.
” *** Људи! Истина је да се и небо неких пута чисто осмешкује и радује. Двоножац га гледа, шири руке, те му звезда пече под леву сису и душа се као невидљив тамјан пење и везује за небеско кубе. — Јес', богами!
мало кукаст нос, а под њиме малени густи брчићи које је он на обје стране рашчешљао, те су на крајевима растресени и шири него под самим ноздрвама.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А знала је добро и немачки, па јој је утолико шири био терен и поље рада за купљене и распростиране новости, и са тих премућстава била је присна пријатељица са гђом
А онај у тегли ућутао се на дну, шћућорио се, па само шири мехуре, а никако неће из мердевине (које су њега ради ту у тегли и намештене) те да тако покаже и наговести пролепшање
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
с очију и не престајући да грди просјаке, вади скривену у недрима своју торбу, меће је пред себе, нагиње се над њу, шири је, и почне онда на сав глас да призива пролазеће жене: да му уделе... Све их по имену зове.
И, да држећи га отворена више главе, игра а „паре“ да јој звецкају на прсима, везена фута око ње да се шири и крши, а високе, на „копче“ ципеле да јој шкрипе. То је она хтела.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
све више подлеже оним мрачним и тајанственим силама, како свом оном неупоредљиво снажном и дрхтавом страшћу расте, шири се, избија у пуном бесу ове необичне, ове луде звездане ноћи кад је пена и крв узбуњивала ослепљену машту до помрачења
дотле он, горд и узвишен, као сам, као без нас, као против нас, као неком својом унутрашњом снагом, расте у висину, шири се и развија, џиновски и огроман. Кроз неколико година он ће бити велеград.
А Београд расте. Гле, како расте Београд ужасно и шири се, сам по себи, унутрашњом снагом. А ја? Где срљам ја? Јуришићу, где срљаш ти?
Африка
Крупна кафа из Сикасоа и ситнија из Конакрија доносе по два плода годишње. Стазама се опојно шири мирис јасмина, што је овде мирис белога цвета кафе. Док једни расадници кафе већ зру, други тек цветају.
од три стотине километара над екватором, до три стотине под њим, без изузетка и свуда, било то острво или копно, шири се непобедно царство густога и вечитог биља: прашума. Свуд је ту прашума, и само је то гора која је прашума.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ваљда зато, јер је стидљива. Не може да почне да одговара, а да се тихо не заљуља, у куковима. Љуља, као да жито шири, и рукама. Гледа те право у очи. Личи на Кумрију, као да јој је млађа сестра, али није као Кумра. Друкчија је.
Официри су се тргли. Многи су у аресту. Уведена је смртна казна. А црква шири фаму да ће Србима, ускоро, бити боље, и да не треба да се деле од Беча.
Божич је био почео да хода, као паун, испред капетана, и да шири руке, као да се извињава, што капетан седи, поливен, као додоле.
И шири благо рукама – а празнина затим склапа. Трифунов поглед, закрвављених очију, при помену Павла, и Павлов осмех, чудан –
А кад би се у седлу осврнуо, чинило му се да се, сад, ваљда, шири, доле, не само по Токају, откуд је био кренуо, него и по околини и крововима Беча, где је био, и по Дунаву, који није
Да се шири, кроз целу раван хунгарску, а пада и на Будим, и на Раб, и на Визелбург, куд је прошао. Та светлост јесењег Сунца није
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
вараждинског и крижевачког, говоре такође кајкавским дијалектом, кога уосталом нестаје пред штокавским, који се шири као књижевни српско-хрватски језик.
Тек у току последњих година почело је да се шири, нарочито на западу, код Словенаца. Од означеног времена почели су научници, књижевници и уметници израђивати програм
Старовлашка група Идући од Шумадије па на југозапад Стари Влах почиње јужно од Ужица и шири се до реке Лима и местимице га прелази.
Стари Влах обухвата и Сјеницу и Равну Сјеницу или Пештер и на север се шири до Сарајева или до планине Романије. Изглед земљишта. Особине и порекло становништва.
Због ових многобројних веза Далмација се користила драгоценим искуствима. Изгледа да су овај шири интелектуални хоризонт и пример талијанског ризорђимента допринели, да се овде развију највише националне мисли.
Просвета се све више шири по целом приморју и на острвима. Ово су психичке особине целокупног приморског становништва, а нарочито далматинског
У овом другом периоду печалба, која се и даље наставила по Балканском полуострву, шири се по медитеранским азијским и афричким земљама. Али су неке њихове групе у ово време одлазиле у Румунију.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
и друго): Ако је по вољи, ја могу повести званичну истрагу, али, ако дозволите, мислим да је боље не давати ствари шири значај но што је има. ПАВЛЕ и РИНА (ћуте).
Црњански, Милош - Сеобе 1
Из крви њене, затим, поче да се шири неки страшан задах, тако да су све бабе из куће окупљале се око ње, крстећи се и бајући јој.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Систем љубавне магије мора се ставити у шири контекст магијско-религијског модела света, архајског виђења човека и космоса које је заједничко индоевропским
које изводе нероткиње заправо имају свој скривени смисао и сопствену логику која се открива чим се ови обреди ставе у шири контекст митско-магијске слике света.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
ЗА ЈЕРЕС Благоразумевање молим за јерес што се шири у пределима царства твојега да свет тек од ње постоји, за јеретика што тврди да пре њега Није било пожара ни
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— За име бога, кажите бар нешто! Девојка жваће гуму. Из њених лепих, ружичастих усана шири се балон, који прсне са праском. Жена средовечног мушкарца сада креће у крсташки поход.
— Шта да радим? Девојка лежи и жваће гуму — За име бога, кажи бар нешто! Из њених лепих, ружичастих усана шири се балон, који прсне са праском. Средовечни мушкарац излази из свог сређеног дома, само са једним кофером.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Дотле се чудио како силни пламен не запали сламни кров, али тада видје да је горе пробушен отвор, који се све наниже шири, и да је тај отвор ограђен олијепљеним плетером, те личи на изврнут левак.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
нужности, деци се приближавају неки писци, или неке давно написане књиге; што човечанство бива старије, тај круг се шири.
Дух побуне и обнове, дух враћања почетку, шири је процес, и Радовић се, на свој начин, у њ укључује. Могло би се говорити и о неким додирним цртама с надреалистичком
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
он чита цео један низ мањих немачких просветитељских писаца, усваја њихове идеје, примењује их на српске прилике и шири у српски народ. На њега знатно утичу и енглески просветитељи.
У XВИИИ веку српска култура је на народној периферији, само код угарских Срба; у првој половини XИX века она се шири и у центру, захвата Хрватску, Далмацију, Црну Гору, и што је од нарочитога значаја, Србију.
Од двадесетих година XИX века код Срба се све више шири љубав за позориште. У појединим местима стварају се дилетантске дружине које представљају оскудни српски репертоар
« То осећање да је класицизам преживео све више се шири, и у току четрдесетих година он осетно нестаје у српској књижевности.
Друштво је основано са циљем да буди народни дух и да шири српску књижевност. У њу су ушли не само ђаци но и млађа интелигенција, трговци, занатлије; у један мах она је била не
Репертоар је постао знатно шири и књижевнији, и Шекспиру и националној драми дато је нарочито место. У том позоришту свечано је 1864.
ЛИРИЧАР. — Српски романтизам имао је два велика песника: Змаја и Јакшића. Змај је обимнији и обилнији, разноврснији, шири, идејнији, али Јакшић има јачи темпераменат, особенији је, он је прави, рођени романтичарски песник.
живо и тачно приказаних типова, верним приказивањем целе духовне атмосфере српске у доба око 1848, овај роман има шири значај.
Милићевић, Вук - Беспуће
благе боре, заборављајући и на касну јесен и на рано прољеће кад се, као несита и бестидна блудница, дрско и бијесно шири, растући и потапајући, док се у њу слијевају бујице јесенских киша или прољетних вода; кад јури прљава, широка и жута,
има ли још ишта у њему, и налази пепео и сатрте, прашне осјећаје и уморне, млаке мисли, док живот хуји око њега и шири мирис прољећа и меку топлину младости; он осјећа његов здрав, бујан мирис и још више опажа како је он за све то туђ,
Он кликће кад опажа у њему пустош гдје се шири, наде гдје се ломе. И кад све застане и замре, кад настане у њему једна чудна мртва тишина, он осјећа у себи његово
Сремац, Стеван - ПРОЗА
каиш, али не онај којим се опасује — тај је, рачунао је он, за ђаке до другог разреда гимназије — него други каиш, шири и јачи. Узајмио је од шлајфера, ту на углу што је сваки дан оштрио ножеве, па чека сина.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
1843, 5. дек. ВРАГОЛИЈЕ Момак иде враголан, По гори се шири, Леп је кâно лепи дан Што кроз гору вири. А са горе крај потока Стазица се дала, Једна мома милоока Ту је рубље
Лаки ветрић осмену се, Листак лиска дирну, Бели данак покрену се Па кроз липу вирну. Липа брсне гране шири, Шапће дану сјајну: Вири, дане сјајни, вири, Али чувај тајну. 1843, 6. дек.
(1845, 11. маја) КЛЕТВА Зелена је трава, Мома на њој спава, Вијар ветар пирну, У сукњу јој дирну, Сукњица се шири А ножица вири, Ао ноно бела, Вода те однела Па — мени донела! (1845, март) ?
„Код мене кад си, мило злато моје, Големи таде вас имадем свет, далеко кад је, драги, лице твоје, Залуду небо шири звезда сплет, Красоте залуд лисна гора своје, Зефира залуд шапће лаки лет, Узалуд цвета онда цвеће разно, Кад онда
17. И кад је дошла недељица света, Полутину већ измерио дан, Ја с њоме онда на поље ишета, Свој лисни гај ди шири сунцобран, Ди играјуће нико нас не смета, Ди гласне тице саме држе стан, Ди вире око види жубореће И лепошарно
плете И прави један позамашан вир; Дубоке реке њим на сусрет глете, Одонуда умиљато гледи мир И своје плаво њима шири недро, Па њино прима у се тело ведро. 32. А преко реке подижу се горе, А више горе гледај, какав шар!
Санче, ти ми диже прамалеће, И оживи увенуто цвеће. 59. Ал' не само у срдашцу моме, Прамалеће и напољу се шири. Цвеће красно овде преда мноме Нашто тако умиљато мири? Драге нема овдека са мноме, Нашто ветрић тако љупко пири?
9. децембра ујутру ВРАГОЛИЈЕ Момак иде враголан, По гори се шири, Леп је кâно лепи дан, Што кроз гране вири. А са горе крај потока Стазица се дала, Једна мома црноока Тује
“ Па се млађан за њом стисну Довати је саде, Мили боже, она врисну Па у траву паде. Липа гране шири, Шапће дану сјајну: Вири, дане, вири; Али чувај тајну. ОПРОШТАЈ ДРАГОГ И ДРАГЕ Спеван до поле 11/12.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Жао ми те ватрице у долини, жао ми викача, али пожар нада мном све је рујнији и шири, а и мој сапутник охрабри се гласно ругалицом: — Умукни, ти доље, кењац један. Дурашно гурамо даље.
Узбудио се и старији курир, Ђурајица, па убрзано жмирка и шири очи да и сам не просузи. Најзад скаче на ноге и бучно испада из канцеларије.
! Откуда баш ти овдје? Нијесам те видио има добре двије године. Сад Пантелија обрадовано развлачи уста и шири обје руке у сусрет кочијашу. — Куме Петре, оче рођени, откуда ти?
— Остадох, за длаку — стидљиво признаје момак. — Па и мени се нешто чини да јеси — разњежено каже сељак и опет шири руке. — Приђидер, кумићу, да те још једном вјерно загрлим широм наше напаћене земље.
— Такав је пропис. Без легитимације се рампа не диже. — Па, куме, брате, зар ти мене не познајеш? — шири кочијаш руке. — Како нећу познавати свог рођеног кума! — чуди се стражар и прилази рампи.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Он узме, рашири руке, и гледајући је усплахирено, једва говори: — Оволи-и-ко! — И све више шири руке да би јој доказао колико је много воли. Шири руке, гледа је нетремице и нија се.
— И све више шири руке да би јој доказао колико је много воли. Шири руке, гледа је нетремице и нија се. — Е добро — рекла би Тода — кад ме толико волиш, а ти одмах да се ошишаш и
У зраку бруји клик девојака и њихово тапшање, из баште пирка свеж ветрић, а хладовина са свежином се све више шири...
Шетам се крупним корацима по соби. А соба мирише. Топла је, чиста, сува. Кандило пуцкара. Тамјан се вије и шири полако, таласасто. Из кујне миришу јела. Гости долазе. Дочекујем их. Још с кујинског прага вичу: — Христос се роди!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” И пође була узаном стазом, шири јој се срце наданим спасом, под стопом њеном снези се топе, јер над је тај греје од главе до стопе, од главе до стопе
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А жаба не дангуби него једнако гризе, те јој зец рече: — Е, моја жабо, не гризеш ти мени уво, него они те се над нама шири.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
у страшном благослову ноћног бдења Стрепња изнутра размрежава очи И корен вида шири се и мења да новим путем нова слика крочи — На некој звезди море се расцвета, у чаши воде заискри тишина, Свака је
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
По барјак-платну небеског пепељка гудачи прате Звезде у пометњи, док слух им глуши тутањ Хајдук-Вељка и одјек шири него празник летњи а фебруар је сирот, гладан регрут, са кришком хлеба што се црни стегнут.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Завлада мир... А ноћник онај који се крио Мудријаш лисац главом је био. ИИ Над шумом зора лепезу шири и љетни освит у собу вири. Вријеме је лову, ваља у честу, а Мачак спава у шеснаесту.
„Унуче драги, био ми жив!“ На земљу Мјесец свјетло точи, пољану малу зрацима таче, а онда стаде и шири очи: неки малишан у врту плаче. Изгубио је сребрну пару, па суза лије — читаву бару.
Кроз грање вири од страха жут и пита: „Бако, носиш ли прут?“ Бакица руке предано шири, унука зове, топло се смјешка, а Мјесец, лукав, опрезно вири и пиргав носић лагано чешка.
Гдје год се нађе, ту срећу чара, весеље шири и чуда ствара, простире своју чаробну моћ. Ту јагње лута са руном сјајним по шуми густој, стазама тајним и мирно
пода под грубим точком клокоће вода и прави гробну језу, а чудан вјетар кроз брвна пири и уклет шапат по млину шири: „Намакни, Ћосо, резу!
Цвјетају лале и ружа рујна, диже се храшће ил буква нека, за Ћосом ниче пшеница бујна или се шири ливада мека. Зеленим рухом ките се пути, а Ћоса иде, ништа не слути.
Дивовски клобук печурка шири, испод ње мала кућица вири, у њојзи живот весело ври, станују тамо патуљка три, патуљак Рудар, патуљак Ловац и
Јастреб га штује, вук му се склања, змија га шарка по сву ноћ сања. Пред њим, дан хода, шири се страва, његовим трагом путује слава. ЛИЈИНО ПИСМО Једнога дана, видели нисмо, Јежић је, кажу, добио писмо.
А храст се шири, шушка, шумори, док сунце пржи, пали и гори. По пустом друму сена пуже, прекорно шапће: „Еј, Ћиро, друже, да
Поваздан дрема. А и кад гледа и зене шири из оба ока — чанак му вири. БОЛЕСНИК НА ТРИ СПРАТА Нашега старог доктора Јана телефон зове с Калемегдана:
!“ Уска врата, широк деда, гурају га ко медведа, озноји се чича сав. Чак и нека куца скочи, зачуђено шири очи и све виче: „Ав-ав-ав!“ Најзад, богме, с много муке — држ за ноге држ за руке! Какав терет! Није лак!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Као каква полуакватична животиња језик усхићено дише у овој свежини. Преда мном се шири језеро осветљено месецом и његове су границе тамо где је ноћ спустила своје завесе, а не где почиње земља.
Можда је он уистину демон. Он лети у светлост муње, са црним огртачем који се шири око њега. Ја сам га видео једанпут таквог под Будвом док смо разговарали на тргу, дубоко у ноћ, а она жена урлала од
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
ПЕСМА Шарен лептир шири крила Кроз пролетњи свет, Па их свија задовољно Са цвета на цвет. Кад помамни оркан душе И помрачи дан — У бокору
У крчму уђе нагло Чудноват некакав гост; усне му грозно се смеше, Из празних шупљина очних студена пустош се шири, У руци држаше косу. То Самрт ледена беше. Крчмар је дремао мирно, држећи дебелу књигу.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
и позлати хвала глаголу који нас значењем проникне и потомству што нас троши и хвала длану што свој педаљ шири до великих хвати и хвала књизи што се са собом воли у дубини али дубина нигде није на своје дно пала него се
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Исток се почео беласати и светао круг, као ореол око главе светитеља, бивао је све шири. А свеж опојан ваздух ћарлијао је око нас... Преплашене шеве лепршале су изнад наших глава.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
А, над трешњама и младим вишњама, тамну и дугу маглу, што се, свуда, шири, у животу пред нама, где се страст, полако, у умирању смири, и чула упокоје.
Нећу сачувати ни мисао, да сам цветну грану удисао. Занавек, збиља, зар, овај свршетак се шири, свему што је било сазидано уврх гора? Зато су фрулом планини свирали пастири и души мојој Сербиа било што и зора?
Ту се до зоре орила песма („Ој, јаблане, шири гране!“). Враницани се љутио што сам толико одушевљен балканским ратовима, али одушевљени су били, са мном, и радници,
Највећи утицај, који се још шири, то је Енгров. Кубисте, које су, досад, потпуно налазиле своје основе у Сезану, пронашле су их сад у Енгру.
Вечни мрак и вечно небо, што над црквом пада, модра пустиња мора, што се иза ње шири, руменило тела, што ничије није, зар узалуд хуји?
Без јесењих осветљења. Без пролећних севања муња. Небеса незаборавна и дивна, ужасна, пучина што се шири над свим видљивим, тмура, и прекрасна, у својој немилосрдности и скамењености. Небеса Босне.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Исус — дете шири Своје ручице, за јатом их пружа И мисли да су то рајски лептири — А привиђење дубље к небу оде... И докле мати на
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
И гледам у ту сјајну диадему, па ми очи засењују, ум се мути, а срце се брже шири и скупља, зането лепотом твојом... Ослепићу од блеска твога, занећу се чарима твојим...
Каја као да је већ постала капетаница, па ти се узе пућити и дизати нос, а Јула се само шири. Девојке то приметише на се стадоше гуркати и смејати, па најзад и гласно хохотати, па почеше и речима пецкати; најзад
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Хода поносито по селу; кога год сретне, смеши се на њ, а овај на њега. Очима се разговарају. Шири се по селу као да је ту још откад му је пупак завезан.
Онога пчелара назва трутом, онога што шири свилодеље бубом, онога што се одао ратарству ђубретаром, а онога што купи песме манастирским слепцем.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
И вир се јежи, јер га голица Додир његових витих ножица. А у ветру се, ко пламен свеће, Гаси дан, и шири вече. КУПУШЊАЦИ КРАЈ РЕКЕ Кад јесен, у брдима, Развије барјак од дима, Па по васцели дан Дрвета хвата
ЗИМСКИ СУМРАК Последњи зрак, истањен, Дотиче лакат окуке; Речица, наишав на камен, У празно шири руке. Све је продужен одјек, Ил тешки, напети спокој; Грмуша проводи век У бризи некој дубокој.
МОЈ НОС Мој нос јесте мој понос Са целом планетом однос Одржава, скупља се, шири се И најдаље хвата мирисе... Осетиће кору сомуна Од Цариграда, и од Солуна, Запршку од алеве паприке Са другог
” НЕГОДОВАЊЕ ПРАВЕДНОГ ЛАЗАРА Бабама приступа висок пролазник, Кршан — око њега се шири харизма! — По имену Лазар, иначе полазник Течаја за укидање тоталитаризма, Пригушен страх још тиња у њем,
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
МУТНА ИМПРЕСИЈА Данас, драга моја, пољем пада слана, И хоре се звона из далеког града, А равницом црном шири се и влада, Мутна атмосфера задушничких дана. Данас, драга моја, пољем пада слана.
И свако вече, када свет се смири, У мојој души затрепери сета, И тихо расте, развија се, шири Ко црни цвет што само ноћу цвета.
А кад над липама што мрачне стоје Крајичком изби месец, па се шири Пун, сјајан, мекан, ко колено твоје Из црне ти чарапе кад провири, Ја склопих очи и задрхтах тада, И све што беше са
тама, И јато се ноћних птица на плен спрема, Сам у пустој цркви, где круже вампири, Очајан и страшан, Христос руке шири, Вечно чекајући паству, које нема... МИНАРЕ Стрчи минаре изнад црних кућа, Танко и бело.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
камоли слабога човјека, рођенога да се од њих топи; пред очима воде пребистрене, ђе у двије свештене капљице предјел шири видиш божје силе но с планине у прољетње јутро што га видиш над бистром пучином!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
и хладноћом, тада је већ почињао из кућа да излази и по улицама, по чаршијама, црквама, саборима, веселима да се шири, мешајући све међ собом, и мушко и женско.
А оро никако није престајало. Све се јаче шири, развија. Поче да опасује сву кућу и пуни цело двориште. Већ су околни комшијски зидови начичкани суседима, особито
Али испред њих, у олтару, поче већ да се шири тамјан и зачуше се прапорци на кадионици. На доња уска врата до певнице изиђе клисар носећи налоњ и венчане, искићене,
— Добро, чедо! — увређено јој одговори. Али се трже када виде како све то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово много неугодно, а камо ли што мора сада, — и то према њима још! — толико да увија.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Месечина. Кроз алеје сане Туга веје, и шуморе гране. Ишао сам. Ал’ свемиром целим Блед се немар, тиха туга шири; Свет са болом живота се мири; Руже ћуте, покривене белим Сјајем пуне месечине; гране Шýме, моле милост на све
И гледају нас зато што идемо У кошуљама белим парком овим, Где болнички се мирис шири јак; Не знају дражи са животом новим, Љубави наше неумрле знак. ...Гле! очима им трепти роса немо...
Вече; замор... Мутна јесен ова Очајно се у недоглед шири, Када сузи са свакога крова, А срце се с пропадањем мири. Хладно, сипи... Блато. Влага. Баре...
Ноћ! – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – К’о проблем жића ноћ се шири тија; И дух њен канда мразним зраком блуди; Обалом пустом нêмо се развија Поема смрти и љубави кобне; Ја видим
И слутим судбину једног чудног дана, Када ће, у бури што се свуда шири, Моје срце с болом својих старих рâна И немиром вечним — вечно да се смири.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Уз прикладност и јунаштво, шири опсежнији ум и њежност срца. Осим свега тога што их је једно к другоме приљубило бјеше тако названи нагон за укрштајем.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Цепти као риба на просуљи. Цичи као змија у процепу. Црн као гавран. Шарен као детлић. Шепури се као ћуран. Шири се као паун. Шиче као гусак. 3 РАЗНО Благ као мелем. Бистар као суза. Брз кô свјетлица (муња).
вампир тенџера — суд, нижи а шири од лонца, обично од земље или бакра, који служи за кување јела тептиш — иследна комисија; иследник тестир —
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ужасавао би[х] се чујући да има већи[х] и шири[х] река него Тамиш и височији[х] планина него унке око Семартона. Но, за не изоставити ниједно опстојатељство које
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
што ћути Опрости што тајну сакрива: Како ти се над умом слива Самоћа и теку минути Кап по кап у празан круг Што се шири ко вид пред страхом. Опрости птици која и дахом Хоће да ти постане друг.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Морам напред јер, рекох, за мном и снег гори. Полазим, а мени, дугоњи, корак је кратак. Брзо се шири цвокот леда. Спорије корачам; нисам знао даје брада тако тешка, и нисам знао да се све толико плаши ножа.
“ „Срам те било. Толу си наговорио да шири по селу свакојаке блесавлуке о Вукашину, па их после мени прича“, злоба му је била на лицу. „Нисам“, рекао је.
Аћим зна, мисли Андра, зато се и усправио и, задављен тугом, стоји без речи, расплињава се, шири, расте, испуњава собу од нетесаног камена, а не миче се, он кога сви напуштају.
Он не може да јој се приближи. Гледа је уплашено и ћути. Круг сувог цвећа обешеног изнад њеног узглавља расте, шири се. Суво смиље, мирише на тамјан и восак. Само Адама да отме, Мисли. Узе од Милунке лампу и оде у собу код Адама.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Бр. Радичевић ВИИИ ВРАГОЛИЈЕ Момак иде враголан, По гори се шири, Леп је ка'но лепи дан, Што кроз гору вири. А са горе, крај потока, Стазица се дала; Једна мома милоока Ту је рубље
Лаки ветрић осме'ну се, Листак лиска дирну, Бели данак покрену се, Па кроз липу вирну. Липа брсне гране шири, Шапће дану сјајну: „Вири, дане сјајни, вири, Али чувај тајну!“ Бр. Радичевић ИX УКОР Где си, душо, где си, храно!
У крчму уђе нагло Чудноват некакав гост: усне му грозно се смеше: Из празних шупљина очних студена пустош се шири, У руци држаше косу. То Самрт ледена беше.
тама, И јато се ноћних тица на плен спрема, Сам у пустој цркви, где круже вампири, Очајан и страшан, Христос руке шири, Вечно чекајући паству, које нема... М. Ракић ЦXИВ СИМОНИДА (фреска у Грачаници) Ископаше ти очи, лепа слико!
нигде станка нема, Уморну своју да окрепи моћ. Одјек се губи, сустаје, и пада, И свуд се шири ноћ, дубока ноћ! В. Илић ЦXXИВ Са погледом угашеним, С прекрштеним рукама, На мртвачком одру свом Лежао сам међ'
И гледају нас зато што идемо У кошуљама белим парком овим, Где болнички се мирис шири јак. Не знају дражи са животом новим Љубави наше неумрле знак. ... Гле, очима им трепти роса немо... С.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Простор им је шири растојања нег' подвижним много свјетовима; ал' се виде зраком облачени, како морски велики острови кад их зима
Попа, Васко - КОРА
усне Збрисале су поље Простор ликује Загледан У дланове своје глатке Глатке и сиве НА СТОЛУ Столњак се шири У недоглед Сабласна Сенка чачкалице следи Крваве трагове чаша Сунце облачи коске У ново златно месо Пегава Ситост
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Борим се без престанка да га искореним из медицине, а оно се шири као коров. Свет верује да се амајлијама, скарабејима, враџбинама и којекаквим отужним напитцима може боље и сигурније
Папа има свог стратега и свог астролога; мађионичарство се шири на све стране. Све је то дошло са Истока, а зове се васкресеније антике“. „Васкресеније антике!
Светом Писму противуречна наука Питагорејаца о кретању небеских тела, како је проповедају Коперник и неки други, сада шири и од многих прихвата.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
„Непријатељ у земљи, бога му, шири се као у својој рођеној кући: понижава, пљачка, господари, бешчасти Башкари се, вероватно, у нашим сопственим
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А онда је све било тачно као и посљедњи пут: маска на лицу, доста угодна празнина која се све више шири у мислима, и, посљедњим трачком свијести: ако се више не пробудим, тим боље! ... Не знам како сам се вратио.
Влакна вегетативног прорасту ткиво свијесног живота као голем тумор, и рана се на површини свијеснога сабласно шири, наочиглед расте и расте језиво нечујно, као рупа на дудовом листу под устима свилене бубе.
— Можда је све то за твоју природу превише ситно, превише тричаво. Ти би вјероватно волио мало шири потез, зар не? — Напротив!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Пријатан, заносан мирис отаве шири се уоколо, те не могу сите да их се надишу млађане груди. Сунце прижиже у знојава леђа, јутрењи поветарац пирка и
Сад му све изгледаше друкчије. Тужна и сетна усамљеност шири се око његова гнезда, пустош у дворишту, тихо немо ћутање у околини, ниједнога знака од живота...
Сав свет обрће главу од ње, као од чудовишта, а мати шири слабе старачке руке, обухвата и стеже своју милу јогуницу, целива је и гледа, гледа и целива...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
а жаба не дангуби, но једнако гризе, те јој зец рече: — Е, моја жабо, не гризеш ти мене уво, него они те се над нама шири.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Гледећи дуго тај маглени вео, Камо се дани моји разасуше, Шири се покров велик, простран, бео, Под којим леже утопљене душе.
И док шушти лишће све више и више Таме, мрака, мира по парку долази. То ноћ у спокојству тишином мирише. А бол шири крила... Ти си дивна била.
главу у гроб, да се смири И срце моје, живећу у бањи Тишине мирно: по мојој лубањи Празнина ће се к'о вечност да шири.
Увек једно исто, увек исто, једно!... Одвратност се шири животом и смрћу, Одвратност се шири језиво и ледно И пада, притиска, а магле се згрћу.
Увек једно исто, увек исто, једно!... Одвратност се шири животом и смрћу, Одвратност се шири језиво и ледно И пада, притиска, а магле се згрћу.
нема погледа; А и мисли није, Само срце бије: Можда виче, зове Мисли, жеље, снове, Што их самрт пири Док се тама шири.
Свуд се тама шири и по њој се крећу Неке сенке што се, устремљене, нагле И прилазе, вуку, у поворци слећу; Не види се ништа, негде носе
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Сада ћу покушати да прикажем још један шири духовни покрет, коме је поменута тежња за реформом истраживања само једна локална манифестација.
удружено раде угледни људи и научне организације, чији је основни циљ „да подстиче научно истраживање и примењује и шири научна сазнања за добро наше националне моћи и благостања.
Ћипико, Иво - Приповетке
Већ је крст сишао на шири пут уздуж морскога затона што на гробље води; дјеца пријечцем истрчаше испред њега, нагањају се, буче.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Довољан контекст је много шири. Довољан, разуме се, за разумевање природе књижевности и њенога историјског развоја. То је несумњиво култура јер нам
је тај испражњени свет, један вид слободније схваћене паскаловске душевне суше, свеједно песнички и ликовно раскошан: шири се „дубоки плави круг“, даљином пролази „бледи одблес“, док сав прошли живот не потече „једном једином линијом“, као
Касање је реч. Иза речи постоји значење које је шире од ње, иза значења је утисак који је још шири, иза утиска се шири пажња, иза пажње подсвесни живот, сећање на трбушни живот, несвест, вечност, утроба из које излазе
Касање је реч. Иза речи постоји значење које је шире од ње, иза значења је утисак који је још шири, иза утиска се шири пажња, иза пажње подсвесни живот, сећање на трбушни живот, несвест, вечност, утроба из које излазе вечности, нужда да
не бира слободно своју обликовну тачку гледишта, што је његов избор обликовних поступака условљен контекстом који се шири од индивидуалне наклоности и одлуке – преко динамичне хијерархије књижевних конвенција и стилских опредељења – до
Донекле поједностављено речено, проза инструментира целокупном хијерархијом језичких поткодова, јер шири, сижејни развој њене структуре то дозвољава; стих се, међутим, развија и реализује у размаку који се успоставља између
онолико колико је то потребно за боље разумевање једног ужег контекста у коме се наша књижевност развијала. Шири и прави контекст је у ствари европски, и он се све више мора наглашавати.
И у овом случају критички објектив се полако шири од појединачне до опште слике, укључујући неизбежно у оквир излагања епохални фон: „Када се каже, и ако се каже, да се
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Клечање уз кућни зид појачава се у XXВИ глави, и развија се у мало шири опис. На вест о погибији Марковој, одмах после свадбе, „комшије и чаршија опет кућу испунише, опет кућа узавре од
Али, наравно, мада се шири на већи број особина, опонирање се овде не зауставља, него нас поново мора довести до развијања сижеа.
Строг, неприступачан и у породици као и у чаршији, тај богаташ и трговац ружама више око себе шири страх него поштовање.
]. Мада зна како се кућа црни, двориште шири, испод дворишта, опет, више зида висока заједно са дрвећем црни се њена кућа, лелуја отуда и као да нешто говори,
у сну, / уморне мисли, / своје”; (2) „А, / над трешњама и младим вишњама, / тамну и дугу маглу, / што се, / свуда, / шири, / у живот пред нама, / где се страст, / полако, / у умирању смири, / и чула упокоје”.
нетакнутим; по правилу их је или просто мењао, или уз мање или веће измене, саобразно са структуром романа, развијао у шири опис.
истраживања потврђују: да се у време одигравања радње романа међу Србима у Угарској, и не само међу њима, шири и митологизује представа о Русији као обећаној земљи.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Што сам негда загрлио Душом на уранку Пратиће ме црном гробу, Вечитоме санку. Што је негда то ми и сад Шири, тêсни груди, Ја се и сад молим Богу, Богу свију људи. Видим клету неједнакост Како правду гуши.
Кад анђô рода мога Ускликне: сад си свој! Онда ћу, шири свете, Онда ћу бити твој! ВИИ Питај Франка, Немца, Англа, Кашће као и ја: „Који себе не спасава Сâм себе убија.
Та јелка се шири у хришћанском свету: Њу анђели круже у веселом лету; Цело се хришћанство здружује под њоме — Примимо је и ми у
Замириса тамјан, Словенством се шири, — Није тамјан, није, твоја душа мири, Јужни српски цвете, тргнут с Црних Гора, Пресађен у врте руског царског
На тебе пада замерка стална Да ниси књига сентиментална. Ал’ нађ’ ми друге која нам груди На шири, дубљи уздисај буди. Нека их, нек’ ти налазе мана! Ти стојиш јача од свих романа, Јер ко би данас с романа плакô?
Краков, Станислав - КРИЛА
Душко је осетио како се из њега шири бескрајна радост и љубав, те се лагано пео на бели грудобран рова. Свуда се расуо бескрајни сплет гребена, планина,
Петровић, Растко - АФРИКА
Крупна кафа из Сикасоа и ситнија из Конакрија доносе по два плода годишње. Стазама се опојно шири мирис јасмина, што је овде мирис белога цвета кафе. Док једни расадници кафе већ зру, други тек цветају.
од три стотине километара над екватором, до три стотине под њим, без изузетка и свуда, било то острво или копно, шири се непобедно царство густога и вечитог биља: прашума. Свуд је ту прашума, и само је то гора која је прашума.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
праву сањајућ, Чизмама газе ткиво дебело, Испреплетано златном основом Што се по двора трему пространом Раскошно шири, широм простире!... „Неблагодарни!...
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Да га вид’те како с’ љуби С новим светом белим; Да видите моју радост, Да је с вама делим. Да видите како шири Оне руке мале, У очима поздрав носи: Радуј ми се, ћале!
Све се тиша, све се мири, — Свет је канда сад још шири — А бескрајност у црнини Жели негде да одане, Па на моју душу пане, Ту пребледе, као да је Црна рани моћ, —
Блистај, зоро, блистала Овако довека! Шапћи, луже тихани, Мири, липо, мири, А лахоре лагани, Ти јој мирис шири! Прижељкујте у гори Славујићи нујни, Жубори-де, жубори Поточићу бујни!
Ох, причај ми, причај јоште — Груд се моја од тог шири, Даклем море, силно море, Тако уме да се смири!? Аој, Боже свемогући, Молим силу твоју јаку, Дај и мени — мојој
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Стешњен јечи Дунав, на човека помоћ изгледа, Ал’ је човека моћ противу природе мрав... Опет се обала шири, Трајановог моста останци (Горд Полодорија твор) туже од векова ту.
лепи, Ког’ иста слава славно одликује Кад виспрености седмом небу лети Бесмертија да празник торжествује, Гди Клио шири златне листе своје, А Орфеј пева дивно славе твоје!
Мило људма чут и видит Да су другим мили, драги, А сан мио шири прси, Смеј и румен лицу даје. Тргло с’ од сна Цвет-девојче, У њој срце игра, скаче, А уста се сама смеју.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Кад Јаблан поједе жито, леже и он код свог доброг друга. Дубока страховита тишина. Влажна свјежина шири се кроз ноћ. Млак вјетар подухива преко кућâ, што се у полукружном, непрекидном низу протежу испод планине.
Лујо иде замишљено за Јабланом. Удубио се у мисли — не чује он те галаме, тог живота који се око њега шири. Он мисли о Јаблану и мејдану. Врцну се, као да се нешто досјети.
Свако је чељаде стрепило и осјећало да се нешто невидовно увлачи и подмукло шири по торовима и стајама, обарајући немилосно све живо пред собом.
кренућемо се ми на далеки — далеки пут — тако је увијек Мијо говорио — не могу да гледам, како се онај Швабо шири по мом добру, како руши и оба ра моје воћаре и моју шуму, коју су ове старе руке гајиле.
Вече се примиче. Сумрак се као крадом шири, а сунце лагано, бôно, величанствено бôно, за планинским врхунцима издише.
Само котао кврца и каткад варница прсне, па се као у љутини распршти и утрне. Кроз поразбијане црквене прозоре шири се тежак, загушљив Мирис од зејтина и тамјана и мијеша се с млаким ракијавим задахом који се диже поврх узаврелог
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Давид шири очи крупне и црвене Кô вечерње небо врх пешчаних степа, И тражи у поноћ сласти непијене, Док оловно срце стеже се
Но све их је више, а стаза се шири, Води ли нас гробљу, где се свесно мири Безбрижна веселост и старачки сумор? Мириси нас гуше, но циљу смо ближе.
И док се твоје око тихо шири И око тебе низ мириса плете, Да чујеш моју душу пуну сете. XXИИИ Читаве ноћи сажижу ме, пеку Негдашњи снови
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
И црквенословенски и руски језик били су сувише удаљени од живог српског говора; шири слојеви публике слабо су разумевали текстове написане тим језицима.
на светом словенском језику - старословенском, који је наднационалан, као и литература њиме писана, те се брзо и лако шири међу Словенима.
Али је занимљиво, мада није случајно, да није био ништа мањи напредак критике и науке о књижевности. Један шири поглед показао би да је у исто време наука уопште у Србији, у свим својим основним гранам доживела процват.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
осети како му се у кућу не улази. Али ипак мирно улази. Мада зна како се кућа црни, двориште шири, испод дворишта, опет, више зида висока заједно са дрвећем црни се њена кућа, лелуја отуда и као да нешто говори,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Ако орачу на њиви помажу жене, »обичај је да се оне мало раскомоте, распашу, да се ,ч̓чкају око учкур̓, да се пшеница шири« (СЕЗ, 70, 542).
Ћипико, Иво - Пауци
—Па, имао си младу? —Пустите! Триба се устрпити до боље прилике, па може се и то! У говору дођоше у равницу, на шири пут. Иво часом одахне, па пођоше наново успоредо.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
ЉУБАВ О што ме, срце, гониш ти, И мориш духа моћ? Сунце је зашло - мирно спи, Тавна се спушта ноћ... Да, тија поноћ шири лет, Све жив о снева сан; У светле снове пада свет, И светли чека дан; Ал' ноћ кад падне, бајна ноћ!
Нит поток тече туда, нит славуј песмице поје, Природа дивља суморна крила шири; А лепи цветак не свија лисје своје, Већ диже стабло и цвета, и слатко мири.
Гле, мајска ружа око нас Чаробно, слатко мири; Над њоме тихи, сањив крас Пролетња нојца шири; Под њоме славуј, мили друг, у сутон пева тавни, И песмом здрави шумни луг И цветне, благе равни.
Ал' шта сте стали? С вина тог Врте се до и лузи На тирс наслоњен дрема бог, Крај њега моји друзи; И свуд се шири покој благ, Дубрава мирно спава; Не трепти чисто лахор драг, И нигде жива јава!
Оборен пехар, погажен цвет, Буктиња већ се гаси, И тавна поноћ шири лет И свија густе власи. О, какав умор! Милу сен Залуду срце снива, И заман тражи облик њен Њу време маглом скрива.
Нигде станка нема, Уморну своју да окрепи моћ, Одјек се губи, сустаје и пада, И свуд се шири ноћ, дубока ноћ! В Само кад прошлост пробуди се древна, И старе среће загреје ме жар, Очајне сузе помуте ми
1883. ПЕСМА Шарен лептир шири крила Кроз пролетњи свет, Па их свија задовољно Са цвета на цвет. Кад помамни оркан дŷше И помрачи дан У бокору
У крчму уиђе нагло Чудноват некакав гост; усне му грозно се смеше; Из празних шупљина очних студена пустош се шири У руци држаше косу. То самрт ледена беше.
не. 1888. ОМОРИКА У дубини тавних гора, где широка липа мири, Усамљена оморика црне своје гране шири. Њено тавно, тужно лисје на вечну те тугу сећа.
О, срце, и ти се смири! Вечити склад и покој нек блаже немир твој; И дух, запојен њима, да крила слободно шири По тавној ноћи тој. 1888.
На харфу, поред њега, Седе му пале власи. Вали суморно брује. Над седом његовом главом Орао одважно кличе, шŷми и шири лêт; А кроз урвине снежне, гонећи страшнога вепра, Јуначки звижди Гет. И небо, земља и море, све се у магли скрива...
Шумно се пљескање шири подобно бурноме мору, Храбрећи младога Граха... У Корнелијином двору, На златној колесници, окружен светином Рима; Он
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Још нико, сем Њутна, није ни слутио да се сила теже, која привлачи и присиљава паду тела наше непосредне околине, шири чак до Месеца и још много даље.
Ови су дали сада такав резултат да је он непобитан доказ за тачност Њутнове велике идеје. „Силу која се шири од једног небеског тела до другог назвао је Њутн у своме делу силом гравитације.
Из те усијане Сунчеве лопте шири се њена животворна топлота, брзином светлости, у свима правцима, по васиони, а само један њен делић пада на Земљу, и
при првој бутељи вина, осетише наша два пријатеља дивно чувство: као да их лака крила носе у висину, а хоризонт им се шири све даље и даље. Но, тај лепи осећај није био сасвим непомућен.
привлачном снагом присиљава планете да се око њега крећу, дотле овај други закон одређује како се топлотна снага Сунца шири по васиони. И та снага слаби са квадратом отстојања, као и привлачна снага Сунца.
Но мало по мало, спочетка неосетно, па све упадљивије, почео је тај снег да шири своје царство и да помера своје границе, дуж бокова планина наниже.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Док је врело удри, куј! И чекићем покуцкуј! У мех дувај, ватру шири Да се гвожђе усија; Са кљештама живо стегни, Да се боље савија. Док је врело удри, куј! И чекићем покуцкуј!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Слика се шири. Врата од гостинске трпезарије отворена, господин Јоксим седи за столом. Одмерен, лепо обучен, угледан; држи шољицу,
То, та радња, врло је простран локал, далеко дубљи но шири, али ипак простран, пун препун робе, на два места с кантама за гашење пожара.
је гонио увис, још увис, да не би гранама сасвим поклопио и замрачио кућу; па је престао да се издужује, и почео да се шири.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
високо над нама Зелену песму коса КОСОВО ПОСЛАНСТВО Кос крила орошена крвљу суши На ватри црвених божура Пред њим се шири поље Исписано врелим људским гвожђем Претопљеним у честито злато Трава царује међу словима И њихове редове По својој
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Коритник и Паштрик, Копривник и Паклен... Жлеб... Копривник се разметљиво шири, онда се постепено скупља, а врхови његови су у беласастој магли као чалмом обавијени.
На истоку изби пурпурни ореол. По луговима се разлеже цвркут птица, а кроз ваздух се шири дах зреле траве. По врховима планинским појавише се наједном ружичасти сунчеви зраци, а из дубоких понора и јаруга
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Овде на овој постељи затварам географију: нема више дужина, ширина; само ногу, руку; све се шири! Има такве неке моћи у мени да само једно могу; све је утопљено: бескрај, пустоловина, манастири, мој живот ми сија
Тада се прене она и смешећи се гледа кроз бол, Спусти ми руке на лице и утопи ме у сан; Нада мном шири се осмех њен и тмура плачна дол; Лијући тешке сузе тражим је кроз њен стан.
већ како напуштају ме ствари, И моја приврженост, за њих, са њима да одлази, Само дубоко плави круг све даље што се шири, И какав бледи одблес даљином што пролази!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Брига Варалицу за приче! Од плодног поља му шири осмех, од топле погаче топлије речи. Шта је народу? Ако се ствари саме лепе за прсте, зашто их не узети?
Нека суде! Што тежа пресуда, то већа његова слава! — Ко зна шта би радио бог да ђаво не постоји? — шири Варалица руке, усавршава свој занат. Је ли чудо што му име и границе суседне царевине пређе?
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Не могу више! Идем и ја! (Полази.) АРСА Куда? ПОЛИЦАЈА Идем. Не могу. Није ово једно. (Очајно шири руке): Ово је на све стране! АРСА Па зашто имаш руке? Удри! Камо ти пандури? ПОЛИЦАЈА Какви пандури?
(Очајно.) Не дај ме, слатки газдо! Води ме тамо! МИТКА (гледа је погружено): Куде, Коштан? КОШТАНА (очајно шири руке напред): Тамо! Тамо! МИТКА (болно, погружено): И тамо земља и овде земља!
Тамо! МИТКА (болно, погружено): И тамо земља и овде земља! КОШТАНА (изван себе од очајања, шири руке више себе, на све стране): Тамо! Тамо! МИТКА (показујући више себе, на небо): Зар горе?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И као бехар све стране и међе Засипљу звуци, и тихо, све тише Падају мени на чело и веђе... И моја душа шири се, све више Оаза бива.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
смеђих до рамена брка, „необичан јунак погледати“, син прослављеног Јанка од Котара, он ниче свуда као из земље и шири страх и трепет. Везаних руку, он је кадар да седморицу непријатеља растави с душом.
образу срмајли-марамом, чело главе копље ударио; за копље је Шарац коњиц свезан, на копљу је сура тица орле: шири крила, Марку чини лада, а у кљуну носи воде ладне, те залаја рањена јунака.
Мило било дужду од Млетака, руке шири, те г’ у лице љуби: „Фала, пријо, на бесједи такој! Кад ја стекох мила зета свога ком љепоте у хиљади нема, вољећу га
По акшаму стиже у Грахово, а пред кулу Милутина кнеза. Дочека га дилбер Иконија, руке шири, те г' у лице љуби, а дружину у бијелу руку; одведе их на бијелу кулу, па отвори попете сепете, те извади рухо
За здраво се натраг повратише; док дођоше ломној Гори Црној, у Заљути, селу маленоме, сусрете га Вучићевић Перо, руке шири, у лице га љуби, Радул њега у скут и у руку, дарова му Османову главу.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— страшно је и помислити. Тако, вечером, поред огњишта, казује бака забленутом унуку, а дјечак само шири очи и од мачка у ћошку чини му се да је незнана огромна звијер с ватреним очурдама.
Пред њима је био висок усправан процијеп у стијени при дну много шири, сав обасјан. Дјечацима се у почетку учини и сувише узак за пролаз, али кад стигоше до њега, без по муке провукоше се
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А оно не отиче никуд; ветрови га разњихују, а докле му је мера и обграда, даље се не шири, нити кад се мањи; ни долази, а ни осише.
израстлица, у велики и врло родан виноград расплоди се; толика ширина из њега би, да му гране преко река прелазе и шири се до мора и хатар му с хатари састаје се до краја земље. А све горе надвишује, те их покрива висином своје славе.
— рече — са свачим је богат, доста има и преко врха свакојаке стоке: чопори, чопори — овце, краве и друго имање шири му се по пољу. А у онога му сиромашка коншије ништа више нејма кроме једно женско јагњешце.
Паке му рекох довде и довде да имаш долазити, а не надање преко своје ти међе никуд више не шири се ни излази разливајући се по равни пољи.
Што носи врућу жељу, то ни на љутој зими не мрзне. С незнањем не можемо се отпирати. Шири се кано пућак у ништо. Тко је мудрији, ваља му да је и поштенији.
Заплине ли човек, не ласно исплива: писмо се шири, ни га ко икад може прецрпсти, ни му краја наћи. Него колико је ко собом кадар поднети, толико учења и захвата.