Јакшић, Ђура - ПРОЗА
То никоме не казиваше. А Јелица, осим својих кућевних послова, умела је дивно ткати и шити; све што је на њој било, све беше њена рукотворина: и она бела марама са оном танком црвеном ивицом, којом је своју
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Капу забацио, сив шињел огрно, иде пред коњем и пева, а не зна да носи машину која неће шити оно што се њему, златним концем, шије, него оно што се њози шије, црним концем, у сумрачје црно.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Док је жена трудна не сме на себи самој ништа шити, да не би тешко рађала, верују у Прапутнику. У многим српским крајевима када неко уђе у кућу док се жена порађа, не
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Овај зец плести уме, овај зец жети уме, овај зец шити, пити и француски говорити — све разуме! Плави зец, чудни зец, једини на свету!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Па са драгом ајд' напоље. 11. Цури беше име Лиза, Лепотом је Бог накити, Однекуд је ту изблиза, Ту шешире учи шити; А да л' чини ово само, То засада још не знамо. 12.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Ако сам казао јучер, то да се годину дана не дигну. Али, наравно, лакше је седити код прозора и шити. СОФИЈА (усшане): Шта желиш да радим? МАКСИМ: Седи, седи, па шиј, да ти не изгори бијело лице.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Идући тако по свијету дође на конак некакоме терзији. Кад послије вечере терзија узме свој посао и стане шити, гост му се потужи како га мори мóра, „Него, — вели, — док ти још радиш, лећи ћу овдје крај тебе, не бих ли могао
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
је имао всегда по пет-шест момака с којима би ходио по велики пазари у Банату; а кад не би било пазара, давао би им шити.
При овом сам био годину и по, ходећи по пазари и учећи се шити; но ништа то мени нити ми се милило нит’ ми је ишло од руке.
би ли је дао једном терзији који се само зове терзија и држи у руку велики аршин и маказе, а не зна ни кројити ни шити?” Архим[андрит]: „Такога би[х] ја терзију с његовим истим аршином по леђи.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
»онај конац којим је што било ујамчено«, а забрану не ограничава: »Жене гатају да ујамком никаквијех хаљина не ваља шити«, мада наводи стихове из народне песме у којима се забрана тиче само мушкарца: »Мајка сина свога свјетовала Да се чува
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Храним тело, а не питам за душу. А ко би се свега сетио! Иде лепотица моја за процесијом, код часних сестара је учила шити, види сваког ђавола у сваком буџаку моје куће, а сунце на небу не види... У шталу да је привежеш!...
Пођи тамо до Кузмана, он ради флеке да не може лепше, свеједно да ли ће ти се флеке лепити или шити. — Прионуше Сава и жена, олепише, окречише, плавом зидарском оловком исписаше црквењак и Сава фирму.
Ната целу ноћ није спавала. „Издавати собу и трпети ко зна шта све? шити? Шта и бежим од шивења, кад оно једнако трчи за мном. Сместићу се у собици ја, с машином, и отворићу шивару...
Свеједно, кад оца више не буде, и отпадне месечна помоћ, издаћу целу кућу, а ја ћу у онај собичак: мало шити, мало ора'... видећемо...” Опет једнога дана, закон живота, побогу као онај орах, дохватио обе куће.