Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Одлучи се од прочих гусака, почне пливати по језеру уједињена, кад дижући и протежући, а кад накривљујући шију своју, за показати се оно шта није. И дотле дође да смех и поруганије свим гускама буде.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
зеленим, љубичастим И белим, свиленим, реповима, сад су црни, вунени, репови израсли, сад те игле, црним реповима, шију заставе и покров за Србију. ВЕЧЕ Сунце се гаси. Шваља пали лампу.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— ставити, онеспособити, затворити зајмити (стоку) — потерати (стоку) закоцаћити — заврнути, забацити, затурити (шију) залучити — одвојити телад од крава запревежена — млада с превезом преко главе зимкуља — крава која се музе зими
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Момци шију гуњеве у својој одаји, а Стојан се извалио у сено па хрче као да је по ноћи. Мој отац још исто онако седи, не миче се.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Попадији није никад потребно било да изађе на сокак и да криви шију и лево и десно да види хоће л’ откуд које дете угледати да је послуша.
Искривио се и испружио шију, па наређује из кола нешто својима тамо у авлији. А затим се прекрсти, па опсовав блато и кишу (која је тако свесрдно
Црњански, Милош - Сеобе 2
Сервија је планинска земља, у њој су удисали чист ваздух, а мајка им је причала да ни један Исакович није савијао шију, ни пред Турцима. Уосталом, није он једини који жели у Росију отићи.
Према обичају оног времена, да би обешени, што брже, скрхао шију, џелат је скочио на њега, са лећа, као мајмун, па се љуљао на њему, као да звони у неко велико, немо, звоно.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- смешио сам му се, иако смо обојица знали да бих му најрадије заврнуо шију. Он се већ сасвим зауставио, метнуо прст у уста и одмахнуо главом. - Даћу ти пет стотина, важи?
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Нећу се више играти. Нисам стекао на картама, и мојим синовима, да знам да ће бити карташи, сад би’ им још шију заврнуо. Устане, хода, па пуши.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Ту, провлачећи се кроз плот, чекао га је међутим опет враг, закачивши га гуњем за плот, баш за шију, тако да је висио као задављен, стењући, исколаченим очима, страховито оседео, све док га пси, пред зору, не нађоше и
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
— Јуриш, Србе, удри змију, Пусто ли је дигла шију! Јуриш, Србе, крочи, теци, Де га нађеш, ту га сеци, Све тамани до једнога: Нема теби туна твога.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Нека, Сајо, нека, и њој ћемо ми заврнути шију, притрпи се мало ...А шта кажу, велиш: скрозира ко свијетлеће зрно, а? Види га, и то ти знаш.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Чарли, па они шију најсмешнија одела на свету, а нико то не примећује, осим мене. Чарли, па они су толико глупи да нове кошуље носе
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Мачак и Жућа у хладу млина мућкају главом читави дан, од врха главе до краја репа кроје и шију убојни план. Један и други како је бесан, неко ће пасти у шкрипац тесан . . .
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Та није могуће! Зар они подижу и чувају децу? — И пеленају их, и кувају, перу, шију, преду, плету и т. д. — Те тако док сад ваше колеге предају у разредима дотле њихови мужеви седе код кућа, чувају
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
мира Од социјалних немира: Кад гром пред кишу груне, Он помисли: „Ево побуне, Устају стари и млади, Да шију заврну влади!” Кад киша ноћу ромиња, Он стрепи: Сиротиња Шапуће, у мраку, како би Живога да га зароби!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Жене се скркоше око њега. Једна га невјеста боцну палцем у стегну и простријеља очима, а њезин топли дах гријаше му шију.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
ВИДИК Тај мали видик — што кроз прозор видим — И мене мотри с хиљаду очију. Гле: како гране издужују шију. (Ја им се смешим — хоћу да се свидим.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
За твоју кућу ништа није да купиш манастиру звоно. — Нећу, Милунка, да савијам шију пред мантијаши— ма! Ни пред којом земањском силом. Ја сам краљу Милану рекао у очи све што мислим. Па ћу сад, некоме...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Верујте прво! и стисните пести, Па онда трести, трести! Велика дела ишту тврду шију. Зачеп'те уста мудрих грошићара! Дигните срце! згаз'те сумње змију, И бор'те се за успех без шићара.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И тако идући прегазио сам страховито брзу реку Шију, која ме хтеде однети, па сам, затим, стигао пешаке. Јест. Ја признајем да нисам тада радио како треба да ради ваљан
— Па добро, јеси клапуњ’о? — Клапуњ’о, брате, све прашти, па ништа, ете, — а све више пружа шију и показује. — Како ништа? — Ништа, ете. Ка’ да сам на Плевну јуриш’о. — Е мора бити вода не ваља, друго не може.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Клечао је испирајући хиперманганом рану на дјечаковој нози. Гледајући његову јаку шију с дубоком унакрсном бразготином од црног пришта, мислио сам: он рукотвори доброчинство.
Буљи и буљи очи, па најзад пригиба још снажну старачку шију — и пристаје. Те тако, уз помоћ милог савезника, сретним открићем мале унутрашње ранице или ненаданим искашљавањем
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
ућуташе, после дуге јутарње дерњаве, и још се задржаваху на гранама, протежући устојане ноге и крила, или опружајући шију к земљи, као да се жељаху уверити: није ли се ноћас што год на земљи променило.
Ћипико, Иво - Приповетке
се стали церити и даље задиркивати док жупан не одсече: — Вечерас ћете се шалити колико вас је воља; сада пригни шију и купи! Опет је пред заход захладнило. Уоколо је тихо и спокојно.
Краков, Станислав - КРИЛА
Носили су чупаве шуме над собом. Други су били танки и румени. — Брже, брже... тако... тако шију митраљези... Дланови су клепетали као луди. — Ура, ура... Кроз дланове је прошла језа будућих јуриша.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
С мачем у десници, Назад горд спеши Обилић к својима. Опет га реч задана врати К султану. Гњечи му петом шију. То не зна војска. Ослаби храбри дух. Кнез силним словом зачас га подигне.
Најмилије срцу што је моме; Тад прелесно с’ окол’ мене вију Лица будном што су невидима, Тад ја грлим оне млечну шију Што на ум ме будног не узима; Тада Љуба седи мом на крилу, Грли ме и љуби узајмице, Безмилосну так онежим вилу,
Ћипико, Иво - Пауци
Па кад се Војкан успротиви и, пијан, сасу грдњама, шчепа га господарев крчмар за шију и избаци напоље. Војкан, посрћући, свали се у јаругу.
— Ето, хвала богу, све се лијепо свршило, — мисли Илија, — а година нагрђено понијела, не треба већ овако; пригни шију, па мирно зиму чекај!
Одсјече ми главу! — шапне за се, сврнувши изненада поглед на господареву јаку, нарозану шију... И махне руком, као да се нечега брани. — Дакле, што мислиш? — дигнувши главу, трже га из мисли господар.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Матијом, да се иза једног усамљеног облачка измаља твој светачки златни нимбус и таман кад сам застао, издужио шију и заждракао горе, ишчекујући да се помоли и твоје жуто лице, мој проклети јахач је гракнуо, стегао ми бутинама слабине
Мораћу, тачно тако, мораћу да базам око његовог подножја, да кривим шију и да устрептао од неке мутне, неразговетне чежње измешане са страхом, од мучне јалове грознице што ми тиња у грудима,
која се скрила негде у џбуње, ту облапорну тичурину гладних очију, која је свила своје гнездо у каквом јарку; издужила шију према стени над Мртваја виром, зажагрила очима и чека кад ће патинути онај разговор. Разговор!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Идућег јутра, кад мој будилник опет закрча да ме подигне из кревета, ја му, зловољан, заврнух шију и окренух се на другу страну да проспавам још један сат и стигнем на други час предавања на којем је професор Јозеф
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Главе вечито погнуте. Нос, усне и очи тегле се стално за концем, истерају лице из главе и извуку дугачку шију. А десна рука од јутра до мрака убада, пробада, истрзава конац; и како се тај конац све више и више крати, рука све
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Кад Поте не доби очекивани други шамар, он полако испружи шију и главу, погледа плашљиво око себе, узе ону зечју ногу и минђуше, шмркну и продужи посао и не размишљајући баш много
Сва чаршија гледа за њом, и мимопролазећи и они што седе по ћепенцима и шију фустане и памуклије; само је погледају, махну главом и груну се у прса и уздахну, па шију даље.
они што седе по ћепенцима и шију фустане и памуклије; само је погледају, махну главом и груну се у прса и уздахну, па шију даље.
Дуге, како да ће около шију да ги врзује!... И све си то збраја и скутаја на куп за онуја несрећу и роспију аустријску, Кермину!...
Тада би обично Мане испружио шију из оног свог малог дућанчета, као гуска из гушчарника кроз летве, и ословљавао би је речима, као што се обично деца
Прилепи ти и обложи ти на шију, па ће те мине и ће ти прође болес’... — вели јој љубећи је у чело и испраћајући је. — Е, — заврте тужно главом Зона