Употреба речи шиљаст у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

На целоме лицу не мож’ трага наћи животу: бледо и увело, нос му је дошао шиљаст, као у воштане фигуре, што их Талијани по варошима показују. До болесника седи човек неки у годинама.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

се саставиле над носом, очи мале и удубљене — нису најживље, бркови мали а ретки, нос му прилично заковрчен навише и шиљаст, уста велика — скоро до ушију. Ако му буде 29 година, више нема. — Него чекајте да вас нешто упитам!

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Ако је трудници трбух обао, онда ће родити женско; а ако је трбух испупчен и на средини шиљаст, онда ће родити мушко дете, верују у бољевачком срезу.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

даље од Тих речи није ишао, јер Адам има његове уши, чело, прст што јаше палац, па и нос му је сличан — танак и некако шиљаст.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Части ми моје. Зна цела варош, и ађутант је причао јавно...“ А ја све одмичем главу да ме не убоде онај брк што је шиљаст као игла.

Ћипико, Иво - Пауци

Мален је, па му је глава поред самога стола, и учини му се као да је одвојена од трупа, а загасите тамне очи и мали шиљаст носић дају лицу изражај у исти мах и смјерности и лукавости. —Прилично похађају, —рече, констатујући факат.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности