Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Од сваког шушња би пренуо и ослушкивао... Али нигде никога. — Та, ја сам крив, ја, коњ матори! Што ја шиљем дете да така посла врши?... Ја сам собом требао отићи, а њега оставити код куће!... Е, али ја хоћу да господујем!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Вичем ја: Мелани, о Меланија! Ајак, ње нема па нема! Тражим је по свим собама и по целој авлији и шиљем у комшилук код госпоја-Сиде, а она каже: »Није она од јутрос ни долазила«. А ја опет тражим, а она, шта мислите?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ја ни слуге не шиљем на поље са мршавим ручком. — Лако је теби, Миленко! — смејући се Благоје гро’том, — Плугом се дичити, — рече; је од
То ми допустите за извиненије што их шиљем. Већ не знам што је доста! Људи требају у великој вароши пренумеранте и новаца, а ја им шиљем пјесне!
Већ не знам што је доста! Људи требају у великој вароши пренумеранте и новаца, а ја им шиљем пјесне!” Па даље, у наставку: „От ових ода — ону к мени самом, другом не показујте кромје Копитара.
Ја ју само и вама због пробе новог метрума и српског језика ради шиљем.” (Вукова преписка ИИ, 1908, 110—11) Вук му је одговорио (24. нов.
И, 70—3. Шаљући ову оду Вуку 12. јуна 1817, Мушицки му пише, између осталог: „Шиљем вам нову оду на Видовдан с немачким преводом. Соопштите г-дну Копитару.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Сад сам, доро, остарио врло, ја не могу више војевати, сад те шиљем с главом неразумном, са Иваном, са јединим сином: Ива ј', доро, глава неразумна, чувај, доро, моје чедо Иву!
Сад сам, доро, остарио врло, ја не могу више војевати, сад те шиљем с главом неразумном, са Иваном, са јединим сином: Ива ј’, доро, глава неразумна, чувај, доро, моје чедо Иву!