Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
жуборећи пад, На брежићи му дикоји почива Зефирима љуљан њежни цветић млад; Мложина липа тебе ту покрива, На тебе шиљућ благодатни лад, А поред тебе врела воде клизе И вијају се чак до оне низе. 30.
“ То вели Мита, Милана тад гледи, А његов не мож' да поднесе поглед. На њему лежи Миланово око, Из себе шиљућ тужног огња зрак; Кô месец кад га лаки облак крије, Баш тако тужно он на њега гледи, Ниједна искра живота у њему,