Употреба речи шињеле у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

уместо слободе, добише истрцане шињеле и бронзане крстиће... О! О! О!... Какве жртве, а каква награда!“ Те исте јесени нисам ишао никуда „на страну“.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

ОКУПАЦИЈА УЖИЦА Капути се претворили у шињеле, шешири у шлемове, ципеле у чизме, ћирилица у латиницу. Киша се претворила у снег, јагњетина у коњетину.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Имали су плаве шињеле, црне шубаре на глави, чизме на ногама, сабљу криву, а груди, међутим, раздрљене, са чупавим жбуном длака, у ињу.

Црвени, сербски, гуњ, памтио се, неко време, у свим војскама. После су, међутим, толике пешадије имале црвене шињеле. А та пехота, већином у опанцима, и у ратовима, са два пиштоља и јатаганом у појасу, памтила се само по стаситости и

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Глете им опасаче, шлемчине, пушчетине, камашне, цокулчине, мањерке, фишеклије, шињеле! Један је, види се, војник, руо војничко, а онај други... еполете му стргане, канда је због нечег ражалован...

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Онда реконвалесценти, увијени у ћебад и шињеле и захвални Богу што нису у рову, прекидају полугласне разговоре о свачему и подижу бледе главе.

Причајте нам, причајте, голубице. Живели! Па вичним покретом збацују ћебад реконвалесценти, огрћу шињеле на врућа тела, обувају болничке папуче на изнемогле и дрхтаве ноге, и ужагрене, радознале очи опкољавају сестру

орози још махнитије окидали па су настале страшне експлозије и бајонети оштри и ладни заривали су се грозно кроз шињеле у месо.

Са патролом коју сам повео гацао сам по крвавом глибу, одбацујући ногама суре и каљаве шињеле што су их војници скидали са себе и бацали усред жестоке борбе да би се лакше кретали, и спотичући се о пушке и

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Хајдемо, децо! У ресторану запахнула нас је пријатна топлина. Узели смо сто у углу. Ми смо скинули шињеле, а оне капуте. Арлета смаче своју току са главе и златноцрвена коса расу се преко њене главе. Она тресну главом.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Одмицали смо лагано друмом, док су експлозије праштале за нама. Војници су носили пуне торбе дувана и облачили нове шињеле, које су узели са станице. А једном се отегла торба од силног терета.

Народ се размилео на све стране. Многе жене које беже са својим мужевима обукле војничке шињеле, главе увезале шаловима, па се измешале са људима, те се изгубила свака разлика.

Нарови су расли самоникло, као у нас трње. Могли смо раскопчати и шињеле. Милан кувар почео се већ знојити. — Кажи ми, молим те, шта си све обукао, те изгледаш такав?

Кроз прозоре кућа видели се кревети и осећао дах домаћег огњишта. После толико дана скинули смо најзад шињеле, а војници донеше и воду да се умијемо. Комесари већ отишли у варош, И наскоро се вратише са месом и хлебом.

И официри, и војници. Вукло нас је преко педесет. Да се не би клизали, разастирали смо журно наше шињеле, и тако, стопу по стопу, довукосмо топ опет до ивице. Друга добацише конопац ономе који је висио, те га извукоше.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности