Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
о коме историја зна само то да је био ставилац код цара Душана у песми се показује као велики јунак: кажњава шићарџије, убија на мегдану краљевог заточника, стреља кроз прстен јабуку, прескаче три коња и на њима три пламена мача, познаје
На путу за Леђан, у самом Леђану и на повратку из Леђана његови подвизи су витешки, нема сумње; он кажњава шићарџије, убија на мегдану краљевог заточника, стреља кроз прстен јабуку, прескаче три коња витеза и на њима три пламена мача,
Још такога ни виђели нисмо; један бјеше у зета царева, и сада је у Војиновића“. Гледале га још три шићарџије: једно јесте Ђаковица Вуче, а друго је Нестопољче Јанко, а треће је момче Пријепољче; гледали га, пак су
Кад су били до клисуре близу, изосташе до три шићарџије, па говоре Милош–чобанину: „Чујеш море, млађано Бугарче! Хоћеш дати коња на размјену?
Вели њима Милош Војиновић: „Прођ'те ме се, до три шићарџије! Бољег коња од овог не тражим, ни овога умирит не могу. Што ће мене стотина дуката?
Што ће мене рало и волови? Мене није ни отац орао, пак је мене љебом одранио“. Тад говоре до три шићарџије: „Чујеш море, млађано Бугарче! Ако не даш коња на размјену, ми ћемо га на силу отети!