Употреба речи шкиљио у књижевним делима


Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Људи се примирише. Онда потпоручник Александар позва вође одељења. Пред њим је шкиљио фењер. Онако висок, раскречио Александар ноге, забацио руке на леђа, капу набио на десно око и љутито хвата зубима брк.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ Стана погледа на исток, гдје се почимаху помаљати рујне зраке зорине. Мјесец је још мало шкиљио иза брда, као да види како ће се двоје младијех растати. „Зашто?...

Усне се приљубише уза усне у дуги цјелив, у први свети цјелив љубави. Мјесец, стари лукави мјесец, још је мало шкиљио.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Опружен на својој постељи, отрулој од излежавања, Димитрије је шкиљио отуд на мене, мотрећи изједна не би ли на мени видео грч зависти и беса. Знао сам то, па сам се правио невешт.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности