Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Па какве су школе биле, онаки беху и учитељи: неки је од њих утекао из манастира, други, опет, није добро испекао занат, а био је нешто
а и још нешто, о чему су неки само слутили, а скоро ће се уверити. Ниже школе, баш преко Турскога Потока, кад се мине кућа Николе Белића, усред зеленог луга, подизала се једна мала кућица.
Уча му помагаше да је наново дигне на леђа, и тако одоше... Кад су били код школе, скиде стари Сремац кромпир с леђа, одреши уже и мету га, пажљиво у котур савијајући, у недра; после се окрете
Ти би могао тамо отићи, па, како год знаш, гледај да га доведеш до школе... Он познаје конопац, а ионако ће и он сутра у Јагодину на мађистрат ради суочења.
— Нико о томе неће знати... А после ме та проклета кућа више никада неће видети... Кад је учитељ изишао из школе, он виде младога Гружанина, бледа и замишљена, где оде Николиној кући... — Шта би, стари пријатељу? — питаше уча.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Зато, о љу|бима и поштена нацијо, сва што се зову манастирска имјенија, то су народна имјенија, употребите их на школе и на науку ваших будуштих учитеља и свештеника, а то јест на праву и всегдашњу ползу рода и отечества.
Ал' су већ доискали! Сад сви отечеству доброжелатељи у свој Хунгарији, Славонији и Банату желе да се манастири на школе и хоспитале употребе, да је народу полза од њих, а не по неколико људи у њима да се инате и кољу целому народу на
куће, да може давати онде гди надлежи, и кад му се напрти каква кривица, да се може откупити, — ево ти му класи и школе које је морао апсолвирати. Шта сљедује из овога разве какве класи, така и наука.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Но та школа слабо је боља била од школе мога попа Станоја. Кожа ми се и сада јежи, кад се опоменем онога народњег преселенија, јер се још добро опомињем како
сам гледао као ђак, где свако јутро по осам и по девет мртви̓ фрајкораца донесу из квартира и стрпају у стражару код школе у Ашањи, пак оданде иза дударе по 12 њи̓ стрпају у једну рупу, и земљом заспу.
Онда биле су у Срему врло ретке школе и српске науке, а и сам после видно сам млоге старе свештенике, који су се с науком мало од наши̓ србијански̓
Митрополит Стратимировић, кажу, да је први добре школе за Србе у Карловцима уредио. Седећи ја беспослен недељу дана, мислио сам, да ми ништа више не треба учити, и чисто
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Било је већ око заранка. Сима претурио две празне вреће преко рамена, па се упутио од куће Ракине навише поред школе. Чује у авлији школској дреку и смех дечји, па се надвири да види шта је то. Кад има шта видети!
Нећу помињати ни самог домаћина што се, чим је изучио оно мало основне школе, одметнуо од ода и пустио се у пискарање по сеоским канцеларијама, те га и отац одрину од себе да не зна за њ и да
— зачуди се једна жена машући проноском. — Куд ће по оваком времену? Кад би да прође поред школе, угледа га учитељ Грујица па каогод да му се нешто слутило, напе се од смеха — што никад није, па, једва уздржавајући
— Видео, ја. Попадија није смела ући у собу док га нисам изнео. На сам Петровдан искупила се деца иза школе, иа утрини, крај потока, те се играју док не зазвони у цркву.
»на приват«. Сад се нешто присети, па их извади из школе и даде у варош да уче. Досад су сви сељаци до једног волели учитеља да не може боље бити и хвалили се њиме: нигде
Не може учитељ да трпи него једва чека попа — да му све искреше. Онако љут, једнако хода испред школе. Деца се шћућурила у школи, па ћуте и шапућу »Јаој, како нам се господин нешто наљутио!« Ето ти попа Вујице.
био је од оних старих капетана, којих данас ретко има, и који су у своје време изучили само два-три разреда основне школе, па после дугом службом дотерали до чина капетанског.
Није баш ни ово лак 'леб — немој мислити!... Нови се још више застиди и поцрвени до ушију. — А колико си школе изучио? — Две гимназије... — одговори нови готово шапћући и кријући очи.
У велике вароши никад није био премештан, осем у две паланчице. Школе није више учио, осем три разреда у своме селу. Обичне канцеларијске послове знао је у прсте.
— Ту господин министар духну на свећу те је угаси, па овако већ свучен седе на кревет, зевну жестоко и настави: — Школе нам у том већ одавно иду наруку; све од реда лиферују чиновнике — људе зависне од владе... Ааа!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
интензивне утиске, као четка с кречом оне за нас пуне значаја речи и слике што смо их ми угљеном писали по зиду од школе.
Шта је било у нашој кући за време док сам био у школи — не знам... То јест, знам: јер кад се вратих из школе, нађох све онако како сам оставио: моја мати и сестра седе с рукама у крилу; не куха се ни ручак: пролазе на прстима
Само горе, гдје је глава, цакле се очи, и ма у који крај школе да станеш, увијек гледају у тебе. Озбиљне, црне, продиру ти у душу и као да те нешто питају.
— Лијепа старост! — рече владика. — дабогда још дуго да поживиш! А богати, оче, не прими за зло, гдје си ти школе учио?
— Штета би — вели владика — била отргнути дијете од школе. Ово је — вели — глава каквих мало има. Није се она родила да бере кудјељу. Него ти њу дај даље у школу.
Друкчији је данас свијет него што је био за твоје младости, а још ће друкчије бити кад она ступи на снагу. Кад сврши школе, може, акоће, бити и учитељ. А послије, у вароши друга срећа чека дијете. Поп заћута и даде се у мисли.
Немам ја ништа. Њој је, истина, народ нешто одредио, али не вриједи све ни сто дуката. Нема ту ништа од школе! Владика се мало искашља — Ласно је — вели — за новце, тек ако ти пристајеш. Све ћемо то лијепо намјестити.
— Сјећам! — Чуј ме, оче владико, и ви браћо! Ја изгубих душу што нијесам учио школе. Са тога изгубих и дијете, а одведе ми га некрштен човјек. — Како то, оче? — рече владика. — Тако, оче владико!
— Лакше, Илија, лакше, још лакше! Затегни узде. Ходом прођосмо поред нове, велике, зидане школе. Баш звоњаше на вечерњу. Кроз прозор угледах ђачиће: устали на ноге, па читају молитву. Пред њима стоји једна женска.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
ДВАДЕСЕТ ШЕСТА И ПОСЛЕДЊА 214 ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА ПРИПОВЕТКА Своме ујаку Јовану Ђорђевићу професору Велике школе ГЛАВА ПРВА У којој су описана два попа, две попадије и две попине ћерке из једнога села у Банату, у коме су
Заплакао се кад су му саопштили, иако је ишчекивао. И сад, иако је факација, он се сваки дан одшета до школе и цуња по авлији, и дозове децу да му праве калабалук; некако му лакше кад чује ларму, на коју се већ од толико година
Ви’ш ти то њега!... Него манимо се тога сад, па како би било да вас проведем мало кроз село до школе... — О, молим, молим...
Пера обори очи. — Ах, и те велике школе! — Јесте — вели Пера. — Омилитике, догматике, ех... — Шта би само прочитали из то неколико цветића!
То је салашар. Трипут је, кажу, бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће никако у скамију... Па га онда, четврти пут, отац вез’о уларом и
Обојица су били школски другови, обојица учили латинску школу, обојица истерани из школе: Шаца из четврте, а Тима из пете латинске.
Има већ сад лепо имање којим рукују тутори. Учио нешто латинске школе; дакле, није онако неки... А после тога, има неке старе тетке и стрине, све без деце, а тек што су живе!...
— Хе, хе! — смеје се и снебива Аркадија. — Али, како само, врагу, да ти то падне на памет, кад ти ниси учио никакве школе?!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Мати му је остала удовица, а Љуба, прошавши кроз мање школе, постане шегртом трговачким у једном на гласу дућану. Ту се он тако владао да је сваком шегрту за мустру служио.
је млад, — фини младић, врло изображен, — говори француски, па тај неће данас сутра ником на терету бити, изучио је школе. — Тај неће на штету бити, штавише, учен човек, може од њега свашта бити. — Па, видите, још штогод да вам кажем.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
од прошћа, пета батерија, сва у гаравом диму и пијанству борбе, бљувала је челик на маскиране положаје лево од сеоске школе која се белила.
И тако се краљу допао његов рукопис те га једном питао шта је од школе изучио кад има онако леп шакопис. „Господару, одговорио му он, ја сврших четири разрада елементарне школе, онда пређох
„Господару, одговорио му он, ја сврших четири разрада елементарне школе, онда пређох у прву класу гимназије, али се пометох и одох у практиканте.
Африка
На пристаништу школа црних бабица у белом, црних болничара у белом, девојке и младићи, чекају директора школе који стиже нашим бродом. Искрцавамо се. Жандари црни, врло елегантни, поносити на своје униформе, благи и услужни.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Сећаће га се, кад буде стигао у варварско царство! Павле онда, у неком чудном беснилу, рече да му до школе јахања, нимало, није стало, и да треба да се врати у свој трактир, где га чекају.
Кроз мрачну алеју, у којој је било једва видно, они су се возили до школе јахања, која је била на три-четири стотине корака, а у којој је и прилаз, и улаз био осветљен, као да је неки трактир,
Хусари Божичеви тврдили су да је Агагијанијан долазио и отишао, и да кола чекају Исаковича, код школе јахања – чији су се фењери светлели, у мраку, на једно три-четири стотине корака, од куће Божичеве.
Решио се да затражи само један фењер, па да оде, алејом, до школе јахања. Мислио је да га, тамо, чекају, ваљда. Тамо је, пред улазом, било читавих каравана кола из Беча, па се надао да
Пут је био засут шљунком, који је, од кише, био утонуо у земљу. До школе јахања није било далеко. Иако је могла бити поноћ, иако је из мрачних облака грмело и севало, Исакович је ишао право,
Нека му каже како у Аустрији пуцају. Павле онда рече да се, у сирмијским хусарима, учило да и од школе гађања зависи много.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
После ослобођења Србије Бугари су у њој налазили уточишта. У то су време многи Бугари похађали више школе у Београду и у Крагујевцу.
Једино се у Србији он развијао и ширио преко школа. У другим областима су, напротив, школе стојећи под туђинском управом покушавале, истина без успеха, да угуше ова предања.
Организује се и развија војска и официрски кор. Школе се умножавају брзо, ствара се университет. Образују се научне и економске установе и друштва, као и политичке странке.
Све је било постављено на војничку основу: администрација, школе, судови. Сваки је човек био војник. Све је утврђивано наредбама: и како да се земља обрађује, и када да се усеви сеју
Медулић (Андреа Ѕцхіавоне), најславнији Тицијанов ученик и један од најбољих колориста млетачке школе, као и други. Међу многобројним дубровачким научницима се истиче, нарочито у XВИИ веку, Руђер Бошковић, творац врло
Јужнословенско буђење од почетка XИX века их је постепено враћало српско-хрватском национализму. Ниже и више школе српско-хрватског језика, новинарство, књижевност и политичке борбе су знатним делом допринели да се доврши овај
Био сам изненађен кад сам запазио колико су људи западномакедонског варијетета, чак и они који нису учили српске школе, обрнули свој дијалекат на српски књижевни језик за две-три године српске владавине.
У последње време много их је ишло у Бугарску или у печалбу или у школе да би постали учитељи и свештеници и одали се бугарској пропаганди.
У многим варошима централнога типа, у Прилепу, у Велесу, па и у селима подизане су српске школе за васпитање деце. Македонски Словени су их од српске државе тражили толико да им она није могла увек изићи у сусрет.
Он их је одбио. Баш у ово доба су дошли бугарски учитељи који су, оснивајући бугарске школе, радили на стварању антагонизма између Словена и Грка.
године и та самостална црква добије назив бугарски егзархат. Са црквом Бугари добију уједно право и да оснивају школе. Са ова два моћна средства они су почели да обрађују словенску масу, највећим делом аморфну, и то у бугарском смислу.
г.). Егзархат је онда постао само средство бугарске пропаганде. И школе, основане по Македонији, имале су једино задатак да земљу побугаре.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Негде на дну свега, ипак је био страх. Атаман није имао шта да изгуби: њега су већ избацили из школе. А ти? — ћушнула ми се под језик моја савест. Шта би ти могао да изгубиш? Од тебе су ђаволи и људи дигли руке!
у мојој ђачкој торби уместо књига била је Грета. Данас ми књиге нису биле ни потребне, јер је последњи дан школе, а Грета је на часовима била мирна, иако је креда оно што она није у стању да поднесе.
- упитах. Ништа. У току ових неколико дана спремићемо се и клиснути. На острвима Јужнога мора не постоје техничке школе, нити било каква друга чуда те врсте. Ти си бар говорио да не постоје.
Није било потребно. Тако нешто никад није потребно у извесним ситуацијама. Оне две мачке биле су професорке из школе у којој је Стари предавао. Ако сте видели оно што се зове живи рахитис, онда знате како су изгледале.
Стари је већ знао за кеца из математике, а знао је и то да смо Рашида и ја предложени за избацивање из школе. Атаман није могао да буде предложен. Он је на време обавио све то. А Попара?
Немогуће је унапред знати каква. - Избациће те из школе, и шта ћеш онда? - Станика ме је посматрала као што се посматра траг пужа на најмилијој ружи. Ако избаце, избацили су.
На моме месту и ви бисте желели да вас избаце из школе. Тако би могли да је омрзнете и заборавите. Ипак ме нису избацили.
Родитељи су без намигивања говорили да ме је требало избацити из школе, а Мита Попара бежао је од мене као ђаво од крста.
Тако нисам ни запамтио шта је рекла, ако је било шта рекла. Сада је директор школе говорио. Био је то дирљив говор, и глуп, већина је пљескала, одобравајући. Желео сам да сам на неком другом месту.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Пера нек’ буде трговац, а шта мислиш шта ћемо са Шамиком? — Шамика нек’ учи школе. — Да, нек’ учи школе, ал’ школе много стају. Е, добро, нек’ иде у школу, ал’ шта да буде од њега?
Пера нек’ буде трговац, а шта мислиш шта ћемо са Шамиком? — Шамика нек’ учи школе. — Да, нек’ учи школе, ал’ школе много стају. Е, добро, нек’ иде у школу, ал’ шта да буде од њега? — Он ће сам после бирати.
Пера нек’ буде трговац, а шта мислиш шта ћемо са Шамиком? — Шамика нек’ учи школе. — Да, нек’ учи школе, ал’ школе много стају. Е, добро, нек’ иде у школу, ал’ шта да буде од њега? — Он ће сам после бирати.
— Он ће сам после бирати. — То ми није доста, ’оћу унапред да знам чему ћу га управити. Мислим, кад сврши више школе, да га дам у Карловце у богословију, па онда да буде калуђер; калуђери најлакше живе, а може постати владика.
Како се родио, већ га је отац наменио за трговца. Па кад је прве, нормалне школе изучио кад је већ читати, писати и нешто рачунати знао, отац га код куће задржао, није га дао више никуда, и ту је
Ко ће га у таквом друштву сачувати? Мати је пре тог спомињала господару Софри да дâ Перу даље у школе, или да га дâ гдегод на друго место у трговину, али он нипошто; хоће по свом калупу сина да изобрази, да је увек пред
’Де је Шамика и девојке? — Шамика сад ће тек доћи из школе, а девојке ћу дозвати. Оде и врати се са кћерима, извади адиђаре и подели. — Будите добре и послушне.
” „Дошао је господар!”, а Пера на то тек: „Па онда?” Њему су још и сада ноћашњи кечеви у глави. Дође из школе и Шамика, скаче око оца, грли га, љуби га, а отац извади пољске хаљине, па дâ му пробати; добро стоје, само су мало
— Ал’ ово је моје, а не твоје. Имам више деце! — Па зашто сте ме задржали у вашој трговини, зашто ме нисте дали на школе даље? — Несрећниче, туђиш се од свога дућана, а тај је све вас од’ранио.
— Млад је још, ваљда ће се поправити. — Да бог да, ал’ тешко. — Ви сте сами криви. Ја сам га хтела на школе дати, а ви с њиме у трговину, па још код куће. — Хтео сам га преломити и упутити пред мојим очима.
Шамика је већ правник у Кашови. Није шала, богатог оца син па јуриста, куд ћеш лепшег живота! Када је мање школе у околини свршио, посла га отац у Кошицу, да тамо учи.
Где год се с каквим пријатељем састане, на путу, на пијаци, сваком каже: „Мој Шамика свршио је школе, — свршио је права”. Мати и сестра, игра им срце од радости, са Шамиком се диче.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У традицијској култури, где нема школе, улогу образовне институције имају поучне приче, јуначке песме и пословице које деца слушају у кући, на саборима,
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Куда ли ће кренути? Где ће преспавати прву ноћ? Шта ће јести? Како ће се споразумевати на француском из школе? Снаћи ће се већ она... Волео бих да видим тебе, тамо међу оним непознатим светом! Па шта? И ја бих се већ некако...
Све је било могуће издржати када би га она чекала на изласку из школе, у оним магловитим јесењим вечерима у којима улична светла претварају суморни град у још суморнију тамницу.
је оној врсти претерано осетљивих дечака који су устројство гимназијских правила мрзели до те мере да су излазак из школе очекивали као претварање ружног пачета у белог лабуда.
– Као да смо побегли из школе, зар не? – казао је, осећајући под прстима млада, уздрхтала леђа. Требало би написати есеј о гладним прстима
«), док ју је управник школе пратио на виолини. Месне лепотице су се надметале која ће се више допасти Песнику и, ко зна, можда тако ући и у неки
Матавуљ, Симо - УСКОК
У војној школи проведе непуне четири године. Тада Наполеон са силном војском провали у Чешку. Све се школе позатвараше, а Јан ускочи у француску војску, би се у славној битци на Ваграму и кад Наполеон освоји Беч, Јан бјеше у
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
циљ васпитавања углавном се своди на учвршћивање ограничавајуће, владајуће улоге породице, школе, државе — у неким земљама цркве - на одржавање једног ауторитарног поретка у којем се дете осећа као пуки објекат.
Бављење поезијом постало је прилично незабаван посао. Песничке школе, програми и манифести не дају се избројати. Ово се стање може различито оцењивати; у мом опису има упрошћавања и
И Миша Антонијевић, ученица основне школе из Смедерева, обавестила је јавност, 15. децембра 1983, преко Веселе свеске, да има зеца коме је дала име Душко.
То јој, међутим, није било довољно; очекивала је наставак књижевне сарадње. Песника, који станује у близини школе, она је доживљавала као занатлију из комшилука, као пиљара код кога се, у свако доба, може набавити кесица ванилиног
Само њему једином, било је дано да буде просветни песник: био је први, позван и прозван. Узвик Дижите школе, деца вас моле!” песнички је танушан, али смешан и бесмислен није.
отпадника од тог система вредности, као побуњеника против самих стубова на којима друштво стоји: породице, цркве, школе, радне дисциплине.
Посебно изграђен слух он има за ђачки живот, за ђачке тренутке заноса и узбуђења: Од куће до школе, од школе до куће увек се понешто шапуће, шапуће.
Посебно изграђен слух он има за ђачки живот, за ђачке тренутке заноса и узбуђења: Од куће до школе, од школе до куће увек се понешто шапуће, шапуће.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Поред раније основаних српских школа оснивају и средње и стручне школе: 1791. гимназију у Карловцима, 1794. богословију у Карловцима.
Још у почетку XВИИИ века она има своју црквену организацију, своје школе, своје еснафе и руфете, своје сталеже. у световњачком реду прво место заузимају грађани, трговци и занатлије,
Они дижу прве српске школе и изводе прву просветну организацију српску; они су издавачи и претплатници српских књига, мецене српских писаца, и
Осећање својине слабо је развијено, и крађе, отмице и хајдуковања не престају. Школе су ретке и слабе, и неписменост је општа.
Али одмах по своме доласку у културну средину Срби су увидели потребу школе и образовања, и првосвештеници и народни сабори стално су тражили школе и просветне установе.
у културну средину Срби су увидели потребу школе и образовања, и првосвештеници и народни сабори стално су тражили школе и просветне установе.
Из почетка српске школе биле су само по већим местима, и оне су биле сасвим по типу грчких школа на Балкану, где се рад ограничавао на просту
Српске школе су тако мало давале ђацима да грађани који су спремали своју децу за трговину и јаван живот морали су слати децу у
грађани који су спремали своју децу за трговину и јаван живот морали су слати децу у туђинске, нарочито протестантске школе. Срби су се обраћали на Беч и на Русију да поправе своје рђаве просветне прилике.
Из Беча се нерадо гледало на подизање просвете код Срба, и уколико је и чињено покушаја да се дижу школе по српским крајевима, то је било из разлога католичке пропаганде. Прва просветна помоћ Србима дошла је из Русије.
Митрополити су из Русије стали набављати и црквене и школске књиге и доводили учитеље који су стварали стручне школе и припремали учитељско особље.
рад код Срба се организује, установљава се један народни фонд за издржавање школа, и већа места српска добијају своје школе и учитеље. Од 1770.
Милићевић, Вук - Беспуће
Гурнули су га у школе да буде господин, одвојили га од земље и народа, спријечили га да ухвати корјена у земљи из које је изникао, гурнули
Сремац, Стеван - ПРОЗА
цигару тако да је онај запаљени крај у рукав окренуо био, онако као што то раде гимназисте кад између часова пуше иза школе. С одаџијом је лепо живео. Постали су и »перту« и један другог називаху »приком«. Јова је често нудио одаџију дуваном.
Кад помисли: шта је, а шта је све могао бити! Да је свршио школе, па како му је књига ишла у главу — куд би његов крај данас био!
У ту механу би иначе свраћао и после подне, после школе. Тада би опет читао сељацима новине, које је Мицко бакалин из вароши донео.
Накратко, мали »гицан« је био љубимац целог села и целе школе. Деца му дају хлеб и коре од хлеба и проје, а оно трчи за њима.
Да је сад Максим којом несрећом био од оних учитеља старога кова и школе, он би извесно »узео у посао« победитеља, па би Пуја опет морао стругати каиш и тражити паучине, и богзна да л’ би је
— вели Радисав. — А кад учиш рачуницу, а ти да ми израчунаш нешто!... Колико има одавде од наше куће до твоје школе? За колико можеш да стигнеш? — За по сата! — рече Марјан, и стаде се врпољити на столици. — А натраг? — Толико исто!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Било је то у првом разреду основне школе. Негдје средином године учитељица нам је причала о вуку, те живи овако, те храни се онако, док ће ти одједном
Сат је био закључан у дједов сандук и на њега се брзо и заборавило, све док ја једног дана не доперјах из школе поносито се шепурећи: — Дједе, ја знам гледати у сат, учили нас у школи. — Иди, бено, гдје ће дијете знати у сат.
Једног поподнева, тек што стигох из школе, дјед ме тајанствено позва у свој собичак. Био је сам код куће. — Одидер вамо.
сукоб, због кога се прочуо надалеко у нашем крају, дједов камарат извео је у сеоској биртији, оној преко пута основне школе. Ту се тако дохватио и здрпио са жандармеријском патролом да им је чак и пушке отео и бацио у бунар.
— Оставите ви дјечака на миру, то је мој Василије. Тек другог дана навече, док су у дворишту неке школе жвакали недокуван кукуруз, Василије се нешто присјети и поче да гунђа: — Па да, сад она бира: ваља јој траву, ваља
— Сигурно Крајишници! — весело крекеће његов пратилац, дојучерашњи ђак средње трговачке школе, родом од Краљева. — А одакле им оволики? — чуди се чича. — Ваљда добили на дар, ил заплијенили.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Даде ме у школу. Учио сам се прилично. За све време основне школе и ниже гимназије не беше ничега необичног. А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.
Не! Загрејан, потресен, клицао сам „Напред!“ И пошао сам. Знаш ли, кад се спремах да идем у другу варош ради веће школе? Ти пре неколико дана не избиваше од нас. С мајком спремаше ми ствари.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ШАЉИВАЦ: Али какве су то недостаточне школе? Ја не би моје дете тамо никако шиљао. ПОЗОРИЈЕ 4. (МАНОЈЛО, ПРЕЂАШНИ) МАНОЈЛО: Господин доктор, њи десеторица
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Осећам се некако свечано, како да вам кажем... Као да сам и ја једна од ваших! Најгоре је што ме нико познат из школе неће видети како седим са вама и изигравам зверку! Не љутите се што сам вам пришла на улици? Баш сте слатки!
догађаје које желим да сачувам од заборава, враћам се поново у оно благословено време пре него што су ме исфурали из школе, тачније речено враћам се у своју гајбу, у којој је уместо лустера замењеног за џак брашна 1943.
Одричем се својих родитеља, своје школе, удобног живота који ми се омогућава, изванредних услова и свега осталог што уз то фура, и ничије фолирање не
Не, није то била сексуална привлачност и ти фазони: једноставно, као да сте излазећи из школе сусрели сасвим случајно старијег брата кога нисте видели једно осамдесет година. Тако некако ...
плату, ко му је дао кључеве од народних пара, ко му дозволио да исправља писцима њихове чланке, а нема ни пет минута школе. И где је он то покупио ту своју фалш озбиљност, и од кога то чува моју државу коју нико и не напада? Кретен један!
препричам разговор између две средовечне мачке које сам једанпут прислушкивала, чекајући да ме прими директорица моје школе у професорској соби! Јао! Само кад се тога сетим!
да је тај такозвани живот удешен тако да највише времена, у ствари, проведете бунећи се против своје фамилије, школе, куће, улице и државе, да бисте остатак година стуцали сећајући се са чежњом добрих, старих времена!
из наше скромне средине, с мотивацијом да је нека заова, јетрва, свекрва, деверуша, прија или другарица из основне школе, позвала још пре две године на три дана у госте. Баш ће јој бити драго и ти системи. Тако нас остане троје.
“ — а овамо, као, фол, осуђује и у истом писму моли да још малчице остане док му деца не посвршавају тамошње школе, а у Шведској — зна се, Стокхолм је радосно дочекао нову годину, јавља нам наш специјални дописник већ петнаестог
није могао да положи испит за капетана, па су га морали пензионисати тако рећи у најбољим годинама, на срећу наше школе, која га је узела под своје, као професора војних вештина. Питате се сигурно како се понашао према нама? Лепо.
да га под сваку цену примете у Генералштабу или тако негде па је позвао једно туце официра да посматрају вежбу наше школе; као како, ослобађамо свој родни град.
Они остали штребери, мислим, месечари из наше школе, остали су, наравски, кратких рукава. Да знате, нису брате ни за шта!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Проспе се књигом светлост с Јордана, па тече писмо, рачанске школе подгајен жарак, а шум тополе у жут ћилибар михољских дана тиховно своди са фрушких звона светао сазвук Сион Сиона.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Зврје кола, промичу љескари, трака пута у бескрај се вије, идем, кажу, на велике школе, у чудесни кошмар гимназије. Оста пашњак и јагањци бројни и цурица, другар нераздвојни.
Можда памтиш моје сузе давне у свиленом предвечерју млаком, када су ме у дворишту школе са подсмијехом назвали сељаком. Низао сам невеселе дане и мислио на моје Хашане.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Ићи ћемо у неко село где има доктора и школе. Не треба овако шта дочекати понова!“ Зидар је ћутао и ћутао, па онда рече сам: — И још смо увек на острву!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Од раскрснице скретосмо десно... Види се силуета неке грађевине, сигурно школе, а мало затим застадосмо. Чују се гласови: „Пешадија напред!“ Одјекује клопот фишеклија и бат ногу...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
које су га интересовале; тако сазнаде да је новопостављена учитељица већ приспела, да су одборници са кметом данас код школе, да одређују учитељици квартирину, пошто она нема стана у школској згради.
« »Рекоше да је много лепа и млада... Сад право из школе« помисли он и подиже напред своје велике сањиве очи. Беше већ ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, која
Чим се гост појави на вратницама, они испред школе поиздизаше главе, и што им се овај више примицаше, њихова лица постајаху све зачуђенија. »Какво ли је ово чудо ?
Ћата прихвати, разви и прочита гласно објаву, којом се Гојко Савић, привремени учитељ и управитељ школе орловичке, упућује на своју дужност. Опет се продужи разговор.
А овако, баш ми је тешко. Ето, свршио сам више од ње: она из основне школе право у инштитут, па за шест година готова, а ја — четири гимназије, целу учитељску школу, и само још да ми би
— А ви затворите школу. Јавите министру да не можете издржавати школски прирез, па нек вам затвори обадве школе. — Е, моја госпођо, ко би онда смео жив изићи капетану пред очи!
Чича Стојан, чим учитељица изиђе из школе, дочека је весело и са живим одобравањем: — Тако, братићу, Бог ти дао, тако! Јес’ видео, господине?...
— Ни најмање. Ја сам учествовао због друштва, а и због ручка, за који сам знао да ће се давати после прегледа школе. Они се кренуше кроза село. Путом се водио говор само о раду у школи.
О чему год хоћеш, све те разуме... па н сам да се поучиш чему. А ни ми вам нисмо баш тако велике школе учили. — За ваш посао и нису потребна велика знања. Ту је важна практика... — Јест, добро сте рекли.
вама требају многе школе. Без тога не може да се ради ваш посао како ваља. Него знате шта: упишите и мене у први разред; ја бих баш волео да
Баш ће сит да се наради. Хо-хо-хо... Љубица се сад тек сети посла, сети се да је још давно децу оставила иза школе, па о њима нико не води рачуна.
Она се упути у школу. Врата на Гојковој учионици беху отворена, а он, онако исто намрштен, ходаше живо преко школе. Кад опази њу, он се обрте деци, нареди им да се спреме, па их пусти кући.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Његова кућа, у Иланчи, личила је на неку епизоду из Тургењева. Његов средњи син, Лаза, учио је школе католичких фратара у Мађарској, а био је леп, чувен говорник, и умро је рано.
Отпочео је и затвор, понова, и саслушање, понова. Извадио ме је и из школе за резервне официре и упутио ме одмах на ратишта.
је, ваљда зато, неко у Министарству, у Бечу, био решио да се сви студенти Универзитета, који још нису официри, упуте у школе за резервне официре. Ја сам се бојао истраге у Коморану, због оних залуталих хаубица.
Међутим, све је у најлепшем реду. Некоме је, у Бечу, у Министарству, синуло да није право да забушанти свршавају школе и праве каријеру, док се несвршени студенти туку у рату, и гину, и заостају.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Зима. Снег веје и дува ветар. Сироче: Зима... сва дркћем... изишла сам из школе, нисам ни књиге однела кући... соба је тако хладна, пећ као лед.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Нема човека који је са службом у просветној струци, а да не пише уџбенике за школе; а сем тога, свако спреми по какву корисну књигу за награђивање ученика и за лектиру доброј деци.
Био је у то време на одсуству, и отишао у иностранство да проучава школе за глувонему децу, јер се влада носила озбиљном мишљу да у земљи Страдији оснује неколико таквих школа, да би се тиме
Министар правде је једино и имао бригу и старање око те школе за глувонему децу, а послове министра правде узео је отправљати министар војни, а дужност министра војног вршио је
је отправљати министар војни, а дужност министра војног вршио је министар просвете, који је и иначе мрзео и књиге и школе, те је дужност његову као министар просвете вршила његова жена; а она је, као што сви знају, врло радо читала
У многоме ми цела ова наша „мила нам и напаћена земља” личи на моју покојну стрину. У детињству ме је, пре школе, васпитала сирота стрина, и то, разуме се, као паметна жена, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од основне
васпитала сирота стрина, и то, разуме се, као паметна жена, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од основне школе па до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Просветном савету и
Одмах, још с букваром, почеше поуке како се треба владати: „Добро дете иде из школе право кући, мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.
Ту туве сваку реч учитељеву, и опет на исти начин измиле из школе. Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра деца.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
»Боже мој, та то ће бити живот!... Идеш из школе љутит и суморан, а на прагу те чека љупко и добро лице твога друга, с кога чисто читаш да је готово да дели с тобом
Кад изађе из школе, грејаше благо и топло јунско сунце које и најмученијој души даје полета и живота, али њему на души беше тамно и
Знао сам да од мог стана до школе морам корачати правом улицом сто и девет пута. Измерим од прилике колико сам прошао, па пођем напред и почнем бројати..
д. ? Да, благодарећи преузвишеном. Изнајпре су дале пример за овакав ред саме школе, а после, мало по мало, наш је пол заузимао по једну струку централне управе, док није узео у руке сав државни апарат.
Човеку смо стављали много узвишеније циљеве... — Били сте на погрешном путу. — Лепо, а шта ће вам школе, кад оне не доприносе ништа људској срећи, — онаквој, какву ви одређујете ?
Осетих да ме десетина руку шчепаше за перчин, али, срећом, у тај мах загрми и удари гром усред школе. Ја падох и пробудих се. Момак лупаше на врата жестоко и викаше: — Устајте, ако Бога знате, сад ће осам сати.
Крушевцу. Изиђох напоље, разговорих се са школским момком и послах га једном домаћину, близу школе, да доведе коња. После десетак минута момак уведе оседлана коња у школско двориште, а из школе изиђе ревизор, носећи у
После десетак минута момак уведе оседлана коња у школско двориште, а из школе изиђе ревизор, носећи у руци велике кожне бисаге, које ми дотле не падоше у очи.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” О, бого свети, Па чему онда школе и факултети? Духовна сиротиња бар не пати од несна, Али својих предности нимало није свесна, А они који имају и
знају шта је могуће, Шта немогуће, противници игре и маште, Који толико Стварност воле Дани у сну не беже из њене школе. ...Једва чекам да сазнам. а ваљда и ти Читаоче, шта ће даље бити...
на Бановом Брду, и да се онда вратим у село; затим сам, три године, свакодневно пешачио по четрнаест километара, до школе у Љигу, и натраг.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
што бјеше кољеновић и што му стари увијек вјерни бише, опрости му, ама под увјетом да изучи и потоњи разред војничке школе, а по томе да служи у војсци. Не би ни то доста.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Специјалну област говорних игара представљају махом стилизована остварења, — производ школе и књишке лектире. На овом месту нас у првом реду интересује народна игра, и то говорна, како код деце тако и код
Од зла рода да није порода. Од како је свијет постануо, Неком мати, неком је маћеха. Од невоље нема школе боље. Од шта врећа од тог и закрпа. Ој рогозе, мој добри рогозе, Држи воду, док мајстори оду.
Сирјеч!... ...Рекла мени баба Јока, да се манем пушке и пиштоља, па да идем на неке школе, да будем неки ђак; а ја велим и овако сам свакојак! Рекла онда баба Јока: празна је фијока!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
(Ко умије, њему двије) писало ми је 1835 године по наредби поменутога попа Вука у Рисну једно ђаче из Српске школе; 11. (Коме Бог помаже, нико му наудити не може), 12. (Златоруни ован), 17. (Очина заклетва) и 35.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Истом, спремајући се да пођем к мом даскалу, ал’ ето ти два велика ђака из моје старе школе уђоше у кућу говорећи да мој прежњи магистер зактева са мном разговорити се, и да нама[х] пођем не каснећи нити
Не би ли боље било на манастирске грунтове фамилије населити, а манастире у школе, у [х]оспитале и у воспиталишта сироте народне деце преобратити?
год чујем младога Рајића да беседи, уздишем за мојом младошћу и да имам какву власт, све би[х] ове наше манастире у школе и у училишта преобратио.
Не би ли много полезније и боље било и за православије и за народ да се сви манастири у школе и у училишта преобрате, и с њи[х]ови до[х]отки да се воспитавају и уче сирота народња деца која намеравају да с
Отада, не само на јави, но и на сну, ништа ми већ није било у уму и на срцу разве велике библиотеке, академије, школе, учитељи, гди различне науке предају и трудољубиви, пчелам подобни, мед мудрости собирајушти ученици.
и калуђером ништа у руке не даје, разве што је уречено на трапезу и одејаније, а с прочим мирјани располажу и троше на школе и [х]оспитал градски, који је велики и прекрасан.
Дођу у Патмос и ту с помоштију цариградски[х], смирнејски[х] и хиотски[х] трговаца не само воздвигну лепа зданија за школе но и домове, комодне за пребиваније учеников, и капитал довољан саставе, од којег до[х]отка да се могу како учитељи
Из ове школе, у неколико година, изиђу многи учени свеште|ници и учитељи, који потом составе училишта у различни поглавити мести
” Разиђу се ови по граду за своји посли. Наш квартир близу школе; одемо посетити учитеља, именем Елефтерија, честнога мирскога чловека с женом и с фамилијом.
Питам домаћина, архимандрита Јерусалимца, какове се школе и учитељи у месту на[х]оде. Овај ми каже да су ту две школе, у којима се јелински предаје, и да у лето учитељи предају
Питам домаћина, архимандрита Јерусалимца, какове се школе и учитељи у месту на[х]оде. Овај ми каже да су ту две школе, у којима се јелински предаје, и да у лето учитељи предају у своји домови садовними, од којих је један близу града.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Народ, слобода, устав, све су то само изговори да се дође на власт. Зар је мало у Србији оних који су свршили неке школе, па су пропали у нашој, вашој политичкој хајдучији? Ко је од тога имао користи? — застаде. Сети се призора с пута: ...
И исплатите ми мој део. — Појео си ти одавно свој део, брате Вукашине. Мало ли нас коштају твоје школе? Паде, Аћиме, твој углед у амбис. Растури ти се огњиште, разломи имање и затре лоза. Моји унуци биће Тошићеви унуци.
Гаврил му је крстио Вукашина. Тада је већ био сед и није ишао у врбаке да гледа мокре жене. „Овога на школе да даш“, рекао му је кад су изишли из манастира. „Од њега ништа бити неће.
Дошљак, син слуге и воденичара Луке Дошљака, да буде први газда у селу, па Ђорђе очеВину да наследи, а Вукашин науке и школе да му сврши и велики човек постане. Цела Србија да га зна по памети и знању.
Види само колике су му цеванице! По стопалу, требало је да већ изиђе из школе.“ „Расте дете. У његовим годинама свој деци расту кости, па су некако ружна.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Данг, банг! — летео је чичак. Домаћице су престајале да кувају, учитељи затварали школе, пекари одбијали да месе хлеб. Као јесења магла расла је прљавштина и глад.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
конак био, како се данас мисли, у једној од најстаријих улица на падини, Господар-Јевремовој, близу Доситејеве Велике школе, или ипак ближе турском гробљу, према заравни на којој је сада Студентски трг.
(Божићеву кућу добро памти.) Ту, на малој раскрсници Јевремове са Вишњићевом улицом, уз Музеј и део дворишта Основне школе „Перо Поповић Ага“, у току свакога дана падне највише светлости, јер је баш ту оно место на којем, на целој падини
Испод садашње Јевремове улице, испод раскрснице светлости код Доситејеве Велике школе, није ни било улица, само куће, углавном турске а безаз– лене у зеленилу.
Господар Јован јој махне руком у знак поздрава па се умеша међу децу што излазе из школе, и међу студенте Института за стране језике и журно, врло журно, дође до Калемегдана.
је гледао зеленило башта на падини, пре ма Дунаву: извирују чардаци турских кућа и, ту близу, кров Доситејеве Велике школе, издигнут над раскрсницом светлости, и дишу, над падином, већ недохватне, магле Дунава.
— Па дај, Јоване, дај одмах! Све треба, а школе понајпре! Али када је Добрача, нешто касније, сасвим охрабрен што су његовој жељи подједнако наклоњени и овај тренутак
како, у њему, постаје готово опипљива: узаман Турчин, узаман све што је стекао, у Београду никада неће бити његове школе а камоли књижаре. Није ли то оно што је слутио?
каснога лета, Доситеј је говорио а одасвуд се, из безличног неба, отварао бездан блеска што се, над кровом Велике школе, сабирао у светлосни огањ а онда расипао над развалинама и ружињацима, над ходом мртвих и над рекама.
Све је отишло до ђавола: пред улазак Турака у Бе оград, поред Доситејеве Велике школе и зграде Правитељствујушчег совјета хода, кроз пусте сокаке, под јесењим прозрачним небом пуним изненадних расветљења,
У току тог лета порадио је да се заврши све што је било неопходно за отварање Велике школе а своје је пријатеље у Бечу и у Трсту био задужио да се забаве набављањем штампарије.
Велику школу, стари Доситеј корачао врло бодро, нарочито док је пролазио поред куће руског изасланика, у самој близини Школе.
Као да се јуче збивало, он памти себе како, на отварању Школе, говори узбуђеним старачким гласом, пред мноштвом збијених глава, о значају који ће Школа имати у просвећивању Србаља.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
76 XXXИX НА ЛИПАРУ 77 XЛ 79 XЛИ КАД МЛИДИЈАХ УМРЕТИ 83 XЛИИ* БРАНКОВА ЖЕЉА 85 XЛИИИ ДИЖИМО ШКОЛЕ! 90 XЛИВ* НЕГДАШЊЕМ ПРИЈАТЕЉУ 93 XЛВ ОТАЦ И СИН 95 XЛВИ ОТАЏБИНА 97 XЛВИИ ПАДАЈТЕ БРАЋО!
се миром, Српска деца ружом И шишмиром, Српске моме струком рузмарина, Српска мајка кад загрли сина, Кад се сунце на школе осме'не, Хај, на школе и дарове њене; Мудре књиге кад полете летом, Да Србина изједначе с светом; Кад запева Равијојла
ружом И шишмиром, Српске моме струком рузмарина, Српска мајка кад загрли сина, Кад се сунце на школе осме'не, Хај, на школе и дарове њене; Мудре књиге кад полете летом, Да Србина изједначе с светом; Кад запева Равијојла вила: „Сад је јава што
Ј. Јовановић 3мај XЛИИИ ДИЖИМО ШКОЛЕ! Дижите школе, Деца вас моле! Јер има л' гора срама и стида Нег' своме чеду не дати вида!
Ј. Јовановић 3мај XЛИИИ ДИЖИМО ШКОЛЕ! Дижите школе, Деца вас моле! Јер има л' гора срама и стида Нег' своме чеду не дати вида!
Јер ево светлост свету се спрема, А ваш да пород очију нема! дижите школе, Деца вас моле! Посејте њиву будућих дана, Радите на њој са свију страна; Не жал'те труда - сећајте с' плода Ил' нисте
Рани нам треба брзога лека, Отвор'те извор сретнија века! Дижите школе, Деца вас моле! Јер брза река поред нас тече, А ми на брегу наше несреће; Ко има свести, отуд се клони; Окати виде,
Градимо брода, нема се часа, Сутра смо жртва бурних таласа. Дижите школе, Деца вас моле! Ил' нека зине то наше гробље; А народ наш ће остати робље, Слепо ће поћи у тај свет бели, И молит'
дижите школе, Деца вас моле! „Скини ми, бабо, с чела облаке; Не дај ме, бабо, у просијаке! Не штеди, бабо, рад добра мога, Смилуј
“ Дижите школе, Деца вас моле! Ј. Јовановић 3мај XЛИВ* НЕГДАШЊЕМ ПРИЈАТЕЉУ Да ти Бог да много лета, А што више с отим боље, И
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
житеље, њихову земљу, њихов живот, културу, знања и тек онда моћи показати како је, посредством Питагоре и његове школе, надахнуте генијем грчког духа, из египатске примитивне, практичне, геометрије никла и развила се грчка геометрија,
њену науку морао је упознати та два филозофа, а ја сам имао још прилику да стигнем онамо где се некад налазиле њихове школе, Академија и Ликејон. Године 1934.
После смрти Сократове изникоше овде разне филозофске дружине, секте и школе као печурке после летње кише. Овде ћеш наћи хедоничаре, ученике Аристипа из Кирене и његовог истоименог унука, који
јасно, одређено и тачно, да га Платон зачуђено погледа, јер тако савршено научно није говорио ниједан новајлија његове школе. Он положи руку на Аристотелово раме и рече му: „Примљен си у моју школу.
Само дванаест година учио је Аристотелес ученике своје школе, јер чим стиже у Атену глас о смрти његовог питомца Александра, мораде он, оптужен од својих завидљиваца и
Његов учитељ, Стратон из Лампсака, управник перипатетичке школе у Атени, сматрао је Аристотелове списе за непогрешив законик мишљења и науке.
Клеантес, старешина атенске школе стоичара, позва целу Грчку да оптужи Аристарха због његовог, боговима мрског учења, којим хтеде да свето средиште
Стратон је непосредно иза смрти Аристотеловог ученика и наследника Теофраста преузео управу његове перипатичке школе у Атени око године 284 пре наше ере.
о Аристарху такође напоменуо, своју, историски утврђену, оптужбу против Аристарха подигао као управник филозофске школе стоичара у Атени, а он је на тај положај дошао тек око године 264 пре н. е.
мало делце „О отстојањима Сунца и Месеца“, благодарећи само томе што је ушло у збирку уџбеника александријске Велике Школе, па је због тога и било много пута преписивано.
пута, чути и о Аристарховом систему света, јер онде живљаху, према ономе што смо дознали, још увек ученици Аристархове школе и присташе његове науке.
И у осталим напредним варошима арапске Шпаније, у Гранади, Саламанки, Севиљи и Толеду, отворише се Велике школе, основаше библиотеке, подигоше звездаре.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А ти знаш, такав сам, да кажем, био и пре пет година кад сам са другога спрата старе Велике школе, опет једног јутра пред час кривичног права, то исто хтео да учиним да је само онда то пожелела... ти знаш ко.
Ето на тај начин и из оних побуда једног ведрог мајског јутра, кад сва деца жураху у школе, ступи он у нов живот, са својим кривим ногама и новом кантом опточеном жутим месингом, који се сијао као еполете.
, стални гост „Буренцетов“, несвршени ђак геометарске школе, велика ћуталица и циција, чувајући сваку пару и држећи новац увезан у чвору једнога од четири ћошка своје, као нека
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ми дјеца, ћубили смо читава јутра око тог колоса у настајању. Запустили смо све раније игре, и чим бисмо изјурили из школе, сјатили бисмо се око њега. У том је дворишту владала ужурбаност и врева људског рада као око градње катедрала.
Ускоро затим, самих неколико недјеља послије мајчине смрти, отишао сам и ја из мјеста на школе у град. А тиме некако завршава и моје дјетињство.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Какву сте то ви философију свршили, молићемо, и који је рад кориснији за народ, мој или ваш ?... — Зар се школе уче само ради тога, да човек буде чиновник?
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Све то, па и више од тога, догодило ми се пре него сам напунио шест година и завршио први разред основне школе у селу Смиљану, у коме сам се и родио. У то време смо се преселили у оближњу варошицу Госпић.
У другом разреду исте школе био сам опседнут идејом да помоћу сталног ваздушног притиска створим кретање. Догађај с пумпом који сам раније описао
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
И ја сам неколико лета провео на овом занимљивом послу. То су биле моје једине летње школе и то најинтересантније школе које сам икада посећивао.
И ја сам неколико лета провео на овом занимљивом послу. То су биле моје једине летње школе и то најинтересантније школе које сам икада посећивао.
Сложили су се да би било добро да се из школе у Панчеву преместим у чувену прашку школу у Чешкој, ако ми отац и мајка буду сагласни да будем тако далеко од куће.
Преда мном је сада било избацивање из школе. Опет ме је спасавао прота Живковић и, само захваљујући његовом угледном положају, мени је било дозвољено да останем
Разгледање Прага ме је много више занимало него његове чувене школе, у које је требало да се упишем, а што се мени није журило.
Како је време одмицало, све више сам прижељкивао да ме избаце из школе и тако нађем изговор за свој повратак у Идвор. Недостајали су ми хоризонти банатских равница у уским улицама у Прагу.
је примила писмо послато из Хамбурга, у коме сам јој најтоплијим речима објаснио да сам, по мом мишљењу, прерастао школе, учитеље и наставне методе у Прагу и да сам ради тога решио да отпутујем у земљу Франклина и Линколна, где је народ
који је издавао књиге и који је умео писати обема рукама, касније ми је казао да је тај старац Питер Купер, оснивач школе ”Купер уније” и да је он један од тих славних људи насликаних на оној слици.
ме је замолио да га учим америчкој историји, а млади Луканић обећа ми да ће израдити да ме управник његове велике школе позове да одржим говор о декларацији независности.
Нико није обраћао пажњу на мене, нико ме није познавао јер сам дошао из припремне школе која није припремала студенте за Колумбију.
Ови професори су обично били раније ”ренглери” Кембриџа, апостоли кембриџске математичке школе и увек су трагали за новим математичким генијима за даље усавршавање у овој школи којује основао Њутн.
Спремност америчких грађана да улажу своја средства у школе је, као што сам већ рекао, без премца по мом искуству. До сада су ови напори били усмерени на практичну страну науке...
Ћипико, Иво - Приповетке
Овако, вели, не би је залегло ни до по лета... Нема код њих ни школе, ни путева, ни уређених локава. И црква је подалеко: зими бије лед, а лети припека, па се не мили ни ићи.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
као необично, као чудно (да се аутоматизовано опажање и понашање дезаутоматизују), представљало утемељење целе једне школе у изучавању књижевности. Та је школа, школа тзв.
Како све то тумачити? После школе надреалистичкога разрачунавања са свим литерарним конвенцијама Матић се окренуо методичноме и надахнутом разбијању,
или 28. пре н. е. – 41. или 49. н. е.) и александријске школе. Филон је саобразно са својим учењем о односу између логоса и телесних појава израдио и посебну вештину тумачења било
О томе је код нас 1920. године писао Станислав Винавер у „Манифесту експресионистичке школе“35. А добро је познато да је Виктор Шкловски поставио камен темељац руском формализму кад је издвојио и описао
Уметност деконцентрације!“ А затим додаје: „Теорија хипнизма уопште није била теорија. У суштини противник сваке школе, хипнизам се окренуо против сваког догматизма.
Није стога нимало случајно што су авангардне песничке школе у XX веку на различите начине покушавале да се пробију до тих „доњих слојева“ у природноме језику одбацујући наслеђене
Али мислим да није најважније ко је и колики теоријски допринос дао. Много је важније како су се теоријско књижевне школе у нашем веку смењивале.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ДАРА: Мени ни овако ништа не фали. ЖИВКА: Теби не фали, него њему. ДАРА: Њему? ЖИВКА: Па дабоме... нема школе, не зна језике, не може да прави каријеру и онако некако не пристаје...
Моја мајка је шила у Војној шивари, али је зато мене лепо васпитала. Ја сам свршила три разреда основне школе и, да сам хтела, могла сам још да свршим.
Јер,ето, шта си ти свршио – ништа. Нити имаш школе, нити знаш језике; трипут си досад отпуштан из службе. Зар није? ЧЕДА: Дозволите...
Била је лепа и некако рођена за велику госпођу. И лепо је учила школе, али – помете се некако. Девети јој месец пао баш у време кад је требала да полаже матуру.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Већ је почео да се љути на своје братанце Јанчета и Косту што се не турче, но још своју деду шаљу у Београд на школе. Хе, а како је диван, на пример, Петар Костин!
Остаће и даље црква непокривена, а школе у подрумима. Вај!... Њему удари пламен уз образ, па брзо трже пиштољ и опали на најближега. Али не погоди.
Јер време бејаше страшно Младо–Турци беху одлучно наумили да нас излече од косовске бољке. Школе нам се затвараху, свештеници хапшаху, виђени људи убијаху у рукама власти, а арнаутски зулум беше превршио сваку меру.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ђорђе Натошевић (1821—1887), заслужни радник на просветном пољу код Срба у Аустрији, дугогодишњи референат за српске школе.
-слов.), по сто пута. таки, одмах. Тал (640—543), чувени грчки философ из Милета, оснивач јонске философске школе. Текелија Сава (1761—1842), велики добротвор српскога народа.
Петровић, Растко - АФРИКА
На пристаништу школа црних бабица у белом, црних болничара у белом, девојке и младићи, чекају директора школе који стиже нашим бродом. Искрцавамо се. Жандари црни, врло елегантни, поносити на своје униформе, благи и услужни.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
И ако су! По теорији оне политичке школе којој ви припадате то опет не даје народу право на буну. Знате како се обично ту вели: »то су злоупотребе појединаца,
Покажите ми у историји и један једини велики друштвени преображај који се друкчије извршио. Дајте ми те философске школе, те мудраце, који су умели указати прогресу други сигурнији пут па да обиђе крваве револуције. Тога нема до данас.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Тамо сам нашао једнога свога друга са Више школе војне академије... Само, господо, ово вам саопштавам у строгом поверењу... Нас двојица дали смо часну реч...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
прича како су по Срему крајем XВИИИ века и девојке певале разне соблазнителне песне, и како су их ипак, ауторитетом школе и цркве, с успехом истиснуле песне церковне.
Не трошите новце! Нашто су вам школе? Кадетенштифт начините боље. Нашто реторика, нашто ли стихови? И без тог су били досада топови. Нашто нам физика?
Училишчна мјеста всја опустошена, Учитељи вељат дјетем не приходити в школе учит еја. От велика страха моровија јазви Доми оставиша, в гору побјегоша, спасти еја хотјашче.
Зиммерманн Видевши многе народе, градове, И школе, нраве, својему народу на Стократну ползу, сребровласи, Мили Обрадовић навек усну.
страјнски Да си ти живио људски и христјански; Зато расположи све имање твоје, Да ти се по смрти споменици строје: Школе, ошпитале, цркве, манастире, Удове, сироте, духовне пастире, Све лепо обдари, да свак рећи може: Бјаше поштен
192. Међутим, Рад. М. Грујић, у својој књизи Српске школе од 1718—1739, Прилог културној историји српскога народа, Бгд 1908, 152—3, пише ово: „Рајић је погрешно — по сећању —
”). Казачинскога драма „кулминује у том, да су школа и просвета она средства која могу јадним Србима помоћи, а да за школе има највише заслуга митрополит Вићентије”. (Тих.
„Викентиј Јоанович, за толики твоја труди многа љета буди!“ „Затим школе и Србија заједно” — завршава Остојић своја излагања — „отпевају још једну строфу захвалницу која се завршује:
удати се; на которо слово сказао стихотворац да би лучше, по их желанију, било и полезније кадетенштифт поставити него школе, о којих тогда на Синоду трактирало с’, и да би нужно било инштанцију предложити Синоду о том; на которо одговориле:
још је знао како се песма певала; тако ми је, године 1953, уз Токинову помоћ, Мирјана Михалек, наставница Музичке школе у Вршцу, забележила њену мелодију.
Бошко Петровић, књижевник из Новог Сада; Милан Токин, књижевник из Вршца; Мирјана Михалек, наставница Музичке школе из Вршца; Влада Поповић, првак Опере Српског народног позоришта из Новог Сада; Владимир Тополковић, диригент Опере
у Сремским Карловцима; Јанош Херцег, књижевник из Сомбора; Светислав Марић, пензионисани професор Више педагошке школе из Новог Сада; др Страхиња Костић, професор Универзитета из Новог Сада; и др Милорад Живанчевић, доцент Универзитета
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Него ви одма', овог часа, ударите тел на царство да се та дјеца одстране из те ваше школе, терезијанска што јој се вели. Судац: Ја овог човјека не разумијем.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
боравка у Дечанима пише Живот Стефана Дечанског (око 1405) као великомученика, потпуно у традицији бугарске Трновске школе, у строго хагиографском маниру какав у Србији никад није негован.
Прве регуларне школе оснивају руски учитељи, у њима се учи из руских књига на рускословенском, који постаје језик литургије и читаве
У последњим деценијама 18. и првим деценијама 19. в. ударени су темељи нове српске културе и књижевности: основане су школе, покренути први листови, створено је позориште, написани су компендијуми из основних научних дисциплина, уведени нови
В. Гетеу и Ф. Шилеру, према немачком и европском класицизму и предромантизму, према нашој народној поезији. Из те школе потекао је и један песник трајне вредности, Јован Стерија Поповић (1806-1856).
У српској књижевности експресионизам ће се 1920. први огласити као авангардни покрет. Манифест експресионистичке школе написао је Станислав Винавер (1891-1955).
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И Младен је тако и радио. Кад би из школе долазио кући, ишао би право онамо где је знао да ће наћи бабу. Прво њој да се јави, прво њој да пољуби руку, па и кад
Ако није, а увек је био, најбољи ђак, а оно да је највреднији, најтачнији у чаршији, када из школе кући иде, да је с њиме сваки задовољан; да је онакав какав треба да је син њихове, газдинске, куће, која је и покрај
Ако каква ствар има у меџлису, с Турцима, да се решава, како ће он да говори. А највише ради школе, цркве. Он је био све. Али, свакад, не иде то тако лако, сигурно, поуздано.
Ћипико, Иво - Пауци
— Ја ћу још вечерас у варош. Но, фала вам свеједно, тако ћемо заједно! Из школе, ојачано друштво крене у жупников стан. —Нисам се надао толикој срећи!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
У ком је све што срце иште И што напретку даје лет: Различне школе, позориште, И виши свет и нижи свет. У коме има сјајних двора, Болница једна, болних тма, И фармацента и доктора, И
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
место, и ту нас посећиваху и проучаваху високе личности: александриски научници новопитагорејске и новоплатонске школе славни астроном Клаудије Птолемеј, његови каснији коментатори Папос и Теон.
Млађи од њих, Марко, даде свог сина на високе школе и постаде тиме родоначелник господске лозе породице Миланковића. Његов син, а мој прадеда, Тодор, рођен 1769, умро
Тридесетогодишњи рат тек што није отпочео. Кеплер је живео већ годинама у Линцу да овде, као професор Покрајинске школе, зарађује свој насушни хлеб, јер његов бивши положај на царском двору, беше звање без примања.
И ту су биле пресудне породичне традиције. Мој је отац, у својој мдадости, прошао кроз немачке школе. У оно доба владао је у Аустрији познати Бахов систем: наставни језик у свима школама био је немачки.
Зато су и школске сведоџбе мога оца, које су се очувале, састављене на немачком језику. У сведоџбама школе у Винковцима спомиње се као наставни предмет и „илирски“ језик, а у сведоџбама реалке у Панчеву „српски“ језик.
један за другим, и моја три млађа брата онамо, а кад пођох у Беч, стигоше постепено и они онамо или на друге велике школе. У очинском дому остадоше само наша мајка, баба и обе сестре са својом гувернантом.
Поред Карлове цркве стоји скромно, но пространо зданије Високе техничке школе, а тамо, на десно, на самом улазу у главну улицу Видена, виде се још последњи остаци једне старе зграде коју морам
Баш за време мога школовања у Бечу, добише аустриске високе техничке школе, по узору на немачке, право да дају докторске титуле и дипломе.
Пет некадањих професора Велике школе: Живојин Ђорђевић, Никола Вулић, Бранислав Петроније. вић, Александар Белић и Станоје Станојевић, морадоше се на новом
Мој брат Љубиша који је требао да прихвати очинско имање, умро је већ као студент бечке Високе пољопривредне школе. Млађи брат Војислав умре за време анексионе кризе, пошто је са одличним успехом свршио Пољопривредну школу у Дечину,
И он је, иако знатно млађи, мој колега по струци, професор математике Високе техничке школе у Бечу. Овде проводим моје дане у једној чудној смеси одмора и посла.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
за дечаке, „Устроение девојачких училишта“ две године касније омогућава формирање школа за девојчице, док се мешовите школе отварају 1872. године. Обавезно школовање уводи 1882.
Управитеља Текелијанума и српске школе у Будиму, покретача и уредника Радована, Стевана В. Поповића (Чика Стеву) (1845–1918) Ђорђе Натошевић је такође
Слика света за дечаке се дели на свет природе и свет школе, опонирани свет слободе и свет дужности; њима је „одавно додијало у школскоме стегу“ те беже из школе у природу где
природе и свет школе, опонирани свет слободе и свет дужности; њима је „одавно додијало у школскоме стегу“ те беже из школе у природу где исказују своју праву дечју природу: „захуктавају“ се, „ускличу поносито“ и „срце им се снажи“.
Пише поезију („Мелодија к пролећу“, „Плач Сербии“ итд.), уџбенике за школе, издаје монографију Живот Петра Великог. Спис „Краткое да простое о седми таинствах учитељскоје настављеније“ издат је
Завршио је права и филозофију, радио као писар, учитељ српске школе у Пешти, преводилац. Написао је сатирични роман Епитафијум и сматра се заснивачем српске прозодије, а „Опит настављења
Био је питомац и касније управник Текелијанума, управитељ српске школе у Будиму, као и надзорник Бачко-будимске школске управе.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
зашто учитељи не запажају у родитељској кући незапажену способну децу? зашто школе не разликују кад је у детету дар из интелектуалног, а кад из моралног извора?
Доктор Мирко се надао да ће се то временом изгубити, скоро је тврдио да ће тако бити. А што се школе тиче, госпа Нола је већ раније запазила да Јулица тај напор и одговорност не воли.
У школи први; богами, и овде код мене, први. Једнако нешто измишља, и све неко добро 'оће да чини. Чим дође из школе, обуче се као доктор Мирко, и лечи животиње, и, да видите, и излечи их.
здравље не ваља, боји се у последње време да ће он бити премештен, па да његов Ханс — Срба дрско подвлачи — сврши школе што је брже могуће. Госпа Нола није на овај реферат одговорила ни једном речју.
И ја бих. И све се спремам да то једног дана кажем и Нани... Не волим, брате, ове наше школе. Све којешта се ту учи, Настасе, веруј!
Фала Богу, кад сам дошла дотле да о томе с вама разговарам, да вас спремам за велике школе, из којих ћете ми доћи готови људи, радост моја велика у старим годинама...
да забију нос у футрол, има ту да се ради и учи још и још, и ко зна ко ће, на крају крајева, кад се сврше и друге школе, извући велики трефер!
— Чија је то памет, питам те! — сева и грми Влаовић. И ако не пошљете дете на школе, кућу ћу вам запалити, теби и твојој Рози! Не шалим се! Знаш добро да сам своју палио, па ћу и твоју!
На Павлу се видео Париз. А видела се и она тајанствена година трговачке школе и разноразних предузећа. Видела се нека истрошеност. Приметно је Павле оћелавио.
Не. Ја сад зарађујем, могу рећи, врло много. И све с помоћу моје драге историје, мојих историских знања, и све ван школе. У школу се не бих желео вратити никада више!
— Зар не жалиш, Стефане, забога? — Не жалим. Доста школе, сад долази право учење. — Зарио се у књиге, и сам је радио.
Некада је свога касније презираног оца, лудо волела и ценила. Али отац тај ју је извадио из школе, и, затим, очигледно је било да отац Јосифа више воли и цени.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
године. Претпостављајући да сам у школу пошао у седмој години, то сам, по њима, четири разреда основне школе и један разред гимназије свршио у дванаестој години, што значи да сам се родио 1866. године. Да спор реши, г.
— Јесу ли сунце и месец муж и жена? — Зашто жене немају бркове? — Учи ли магарац школе? — Ко је натакао волу рогове? — Зашто госпа Станка има надут трбух?
је магараца на високим положајима у државној служби да сам ја био просто принуђен поставити питање да ли и магарци уче школе.
ја у први мах држао да је нога моје тетке те сам се чудио што се толико натура нози учитељице трећег разреда основне школе, кад сам знао да моја тетка и ова учитељица нису иначе на доброј нози.
је понављао и први и други разред гимназије па се дуже бавио на школовању но ми остали; па онда био је и два пута из школе отпуштен те знао у прсте школске законе; а најзад и зато што је писменост сматрао као луксуз, што је уосталом било
За министра финансија узели смо неког Перицу из трећег разреда основне школе, који је још носио натраг разрезане панталоне, кроз који је разрез стално висио реп од кошуље, који је само недељом до
Тога дана из два разлога: прво, што у четвртак по подне немамо школе, а друго, што је Мешулам, на основу поверљивих достава, обавештен да ће суседи сутра после подне ићи у виноград те
— Ја мислим да би боље било кад би био чиновник! — ставља свој предлог Хезис. — Не мора се бар мучити да сврши школе. — Да, али какав чиновник, има свакојаких струка и нису све једнаке! — упада комшија бакалин.
Најзад су професори дигли руке и стрпељиво очекивали да мој рођак дорасте за женидбу, те ће га ваљда то извући из школе. Други мој рођак, опет, толико је заволео школу да се чак примио за фамулуза.
Кроз четири године основне школе ја сам ревносно хватао муве, правио на прописима огромне крмаче, резао перорезом школске клупе и враћао се свакога
Али да пођемо редом, од основне школе. ОСНОВНА ШКОЛА Дете у основну школу полази са извесним предосећањем да ће извлачити батине.
Па ипак, учитељ основне школе коме сам ја допао шака био је добар као добар дан, тако да је онај штап што је висио испод иконе св.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
По мразној и мрачној ноћи стигосмо у Пећ, и сместисмо се у хладне учионице неке школе. КО ЈЕ ВЕРА, А КО НЕВЕРА Последње уточиште наше.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
опширно задржали, то је, једно, због тога што је она преко неколико домаћих чланака из времена пре рата продрла у наше школе и, друго, због тога што је она у исти мах и теорија неких научника на Западу“.
Појава, правац и погрешке митолошке школе одређени су општим стањем друштва и науке у поменутом периоду, а посебно непознавањем књижевности многих народа,
Позитивна страна историјске школе је у томе што је она оштро иступила „против једностране примене теорије позајмљивања“ и што је везала „фолклор са
манастира Љубостиње (где се потписао: протомајстор Боровић Рад), живео је у доба кнеза Лазара и стојао на челу једне школе у области архитектуре.
„Из те су школе цркве у Раваници, у Новој Павлици, у Манасији, Љубостињи, Каленићу, Руденици, Велућу, Наупари, Крушевцу и др.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
И Дунав ми је црн, а учитељ још најцрњи. Сад видим да ти имаш право што се кријеш од школе. Ево и мене у твоју дружину, а баће их још, све по избор јунаци. — Збиља? — Па да.
Читаву ћемо чету створити овдје у Прокину гају. Јованче се замисли. — Е, нећемо примати све бјегунце из школе, само оне најсигурније, оне који неће ником одати гдје нам се налази чета. — То си добро смислио.
— Хајде, хоћемо ли сад кући. Дјеца су још прије пола сата изишла из школе. — Хајдемо ... Уз пут ћемо се договорити кога ћемо примити у нашу чету.
— Примам те, добар си друг. А предвече, кад се ђаци враћају кући, и ми ћемо кретати натраг као да се враћамо из школе.
ИВ Група дјевојчица с грајом се враћала из школе и управ кад су пролазили покрај густа љескова жбуна обавијена дивљом лозом, једна од њих преплашено врисну: — Јао,
По школи је кружила прича: Лазар Мачак био љут па накривио Земљу! Многи бивши ђаци те школе читавог живота замишљаше земљину куглу у ономе положају у који је постављена вјештим рукама дјечака Мачка на
Како је Стричева кућа била близу његове, Николица је брзо запазио да се сви ђаци, бјегунци од школе, често састају са Стрицем и нешто потајно договарају. — Сигурно се негдје заједно крију — досјећао се малишан.
— Сигурно се негдје заједно крију — досјећао се малишан. — Како који почне бјежати од школе, ево га већ код Стрица. Једног јутра, кад је било вријеме за школу, Николица поведе Жују и упути се назорице за Стри-
су се били толико загријали за посао да умало не заборавише да пођу кућама у вријеме кад се и остали ћаци враћају из школе. Тога дана свима је било жао напустити логор и започету колибу.
Луња се опрезно извуче из ходника у дворану, обриса лице и мирно објасни: — Бјежала сам из школе овамо у Гај, па упала у јаму у понор. — Кад си упала? — неповјерљиво зашкиљи Мачак. — Малоприје.
— Рећи ћемо да нам је Луња повјерила шта ће јутрос у школи закувати, па смо ишли у љескар близу школе да је дочекамо. — То си се добро сјетио — сложи се Мачак.
За вас је шума и козе, а не књига. Застрашени свакодневним батинама, дјечаци наставише да се одмећу од школе. Дугоноги Стриц марљиво је купио бјегунце, водио их у логор Тепсију и реферисао: — Јованче, ево још једног, нов
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
основну школу, него само три и тек почела четврти разред кад је чорбаџи-Замфиру дошло нешто у памет да је извади из школе. Хаџи Замфир није дао да се даље школује.
Хаџи Замфир није дао да се даље школује. Кад би му споменули „више школе“, и да би добро било да је — кад му је већ бог дао свега доста — пошље у Београд, хаџи Замфир би их тада само погледао
Одмах после тога извадио је чорбаџи-Замфир своју Зону из школе. Али, иако је хаџи Замфир имао строге и, тако рећи, несувремене погледе на школу и писменост у односу на наш женски
разговарати било је тешко у оно време код тога света који је на тротоарске шетње, паркове, концерте, певачка друштва и школе играња, — уопште дакле на све те ствари где се млађи свет може састати и измењати погледе и мисли — имао своје
Учио је нешто земљоделско-шумарске школе, али, како сам није имао земље да је рационално обрађује, није је хтео обрађивати ни код великих газда да не би